Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Strahinje Ilića - advokat Dalibor Katančević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog Strahinje Ilića - advokat Sead Spahović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude i okrivljenog osudi za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Strahinje Ilića - advokata Dalibora Katančevića i advokata Seada Spahovića, Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti i to u celosti zahtev branioca okrivljenog Strahinje Ilića - advokata Seada Spahovića i zahtev branioca okrivljenog, advokata Dalibora Katančevića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP su neosnovani, dok je u preostalom delu zahtev branioca advokata Dalibora Katančevića nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog Strahinje Ilića – advokat Dalibor Katančević u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažna osuđujuća presuda zasnovana isključivo na dokazu na kojem se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na odbrani okrivljenog datoj pred zamenikom VJT na zapisniku Kt 265/14 od 25.06.2014. godine, koji je nezakonit u formalnom smislu, jer u zapisnik nije uneto da se okrivljeni izričito izjasnio o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, pa je sam zapisnik suprotan odredbi člana 85. stav 3. ZKP i samim tim nezakonit. Pored navedenog branilac ističe i da je ovaj zapisnik sastavljen pred zamenikom VJT jedini dokaz na kome se zasniva osuđujuća presuda, a da drugih dokaza koji bi ukazivali na krivicu okrivljenog nema.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Dalibora Katančevića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Strahinje Ilića - advokata Dalibora Katančevića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je postupao u drugom stepenu po izjavljenim žalbama na prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu K 616/2018 od 30.09.2019. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 4, poslednjem stavu i strani 5 drugostepene presude Kž1 883/20 od 09.12.2020. godine izneo jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Dalibora Katančevića je u ostalom delu odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, davanjem sopstvene ocene dokaza koja je drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi. Ovo, imajući u vidu da ističe da je sud pogrešno primenio načelo slobodnog sudijskog uverenja te da ono podrazumeva slobodu sudije da ceni izvedeni dokaz, ali mu ne daje pravo da „popunjava praznine“ u činjeničnom stanju kako bi doneo osuđujuću presudu na štetu okrivljenog. Dalje, u zahtevu branilac osporava stav suda o verodostojnosti iskaza saslušanih svedoka i iznosi sopstveni zaključak da se analizom iskaza svih svedoka utvrđuje da su njihovi iskazi identični do najsitnih detalja, te je nejasno kojim dokazima je prvostepeni sud dao prednost, jer takvih dokaza nije bilo, kao što navodi da tužilaštvo nije ponudilo ni jedan dokaz kojim bi dokazalo krivicu okrivljenog.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Dalibora Katančevića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da pobijana presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Dalibora Katančevića i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Strahinje Ilića – advokat Dalibor Katančević kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, pri čemu samo formalno označava povrede zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ove povrede zakona tačno sastoje, pa u ovom delu zahtev nema zakonom propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Seada Spahovića je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac okrivljenog Strahinje Ilića – advokat Sead Spahović u zahtevu ističe da u izreci pravnosnažne presude nije opisano krivično delo pokušaj ubistva iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, već da je u pitanju krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Imajući u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, svestan da može učiniti delo, pa je na to pristao, pokušao da liši života oštećenog na način bliže opisan u izreci presude, to je, dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Seada Spahovića ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Naime, pri pravnoj oceni dela Vrhovni kasacioni sud je vezan izrekom presude, koja u konkretnom slučaju sadrži sve elemente krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, a ukazivanje branioca okrivljenog da u izreci presude sud argumentuje da je okrivljeni bio svestan da svojim radnjama može izvršiti krivično delo pa je na to pristao, dok u obrazloženju presude navodi da izvedenim dokazima nije mogao utvrditi da je okrivljeni upravo hteo da pokuša da oštećenog liši života, bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, pa u tom smislu nije ni razmatrana od strane ovoga suda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Dalibora Katančevića, niti povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Seada Spahovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane i to u celosti zahtev branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Seada Spahovića, a zahtev branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Dalibora Katančevića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog Strahinje Ilića – advokata Dalibora Katančevića odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić