Pored toga, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka i to 5.000,00 dinara na ime sudskog paušala i na ime troškova krivičnog postupka unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda iznos od 59.323,90 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove oštećenima na ime zastupanja od strane punomoćnika, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem, dok su oštećeni BB i VV upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Stavom drugim iste presude, okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ.

Pored toga, okrivljeni je oslobođen od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka u odnosu na krivično delo iz stava dva izreke presude i određeno je da navedeni troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 152/23 od 08.06.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbe OJT u Kragujevcu, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 854/21 od 13.12.2022. godine, u stavu drugom izreke, u oslobađajućem delu i u tom delu vraćena je prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok su u preostalom delu žalba OJT u Kragujevcu i u celini žalba branioca okrivljenog AA, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u osuđujućem delu, potvrđena, dok je žalba punomoćnika oštećenog BB, odbačena kao nedozvoljena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Radojičić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te delimično preinači pobijane presude u stavu prvom izreke presude, na taj način što će okrivljenog osloboditi od optužbe, kao i od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u radnjama okrivljenog nema zakonskih obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim. Po navodima odbrane, u konkretnom slučaju se radi o pretnji koja je data pod uslovom, odnosno pretnja koju je okrivljeni uputio oštećenima uslovljena je budućim neizvesnim ponašanjem okrivljenog. Po stavu branioca, ovakav opis krivičnog dela dat u izreci presude, ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Branilac ističe da kod ovog krivičnog dela pretnja upućena oštećenima ne može biti uslovljena budućim ponašanjem ili događajem koji ne zavisi od okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Stavom 2. istog člana je propisano da ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, učinilac će biti strože kažnjen.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tom je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude i to navoda da je okrivljeni AA„...ugrozio sigurnost više lica, pretnjom da će napasti na njihov život i telo, na taj način što je nakon fizičkog sukoba sa oštećenim BB, uzeo pištolj marke „Colt“ model „Double eagle“ iz svog putničkog vozila marke „Golf“ koje je bilo parkirano u dvorištu njegove kuće, isti repetirao i uperio ka oštećenom BB i to na nekih 30-40 cm od njegove leve slepoočnice, zatim ga okrenuo i u pravcu oštećenog VV, nakon čega je spustio pištolj, stavio ga za pojas i vratio se u kuću, a potom izašao ispred kuće i uputio oštećenima pretnje rečima da će sve da ih zakolje sekirom „ako se GG nešto desi“, čime je okrivljeni izazvao strah kod oštećenih, pri čemu je bio smanjeno uračunljiv, ali ne i bitno, bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, svestan da je njegovo delo zabranjeno“, jasno i nedvosmisleno proizlazi da u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Suprotno navodima branioca okrivljenog, radnja repetiranja pištolja i sam čin da je okrivljeni uperio pištolj ka oštećenom BB i to na nekih 30-40 cm od njegove slepoočnice, u predelu glave kao vitalnog dela tela, a zatim pištolj okrenuo i u pravcu oštećenog VV, kao i sadržina izgovorenih reči koje je okrivljeni uputio oštećenima nakon toga, odnosno stavljanje u izgled određenog zla - da će ih okrivljeni „zaklati sekirom“, a koja je bliže navedena u izreci pravnosnažne presude, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavlja upućivanje ozbiljne i konkretne pretnje napadom na njihov život i telo. Ovakve pretnje su objektivno podobne da ugroze sigurnost oštećenih i usmerene su na to i koje su nesumnjivo kod oštećenih stvorile osećaj straha, nesigurnosti i ugroženosti za sopstveni život i telesni integritet, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Radojičića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić