Okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, te da VJT u Šapcu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 217.140,00 dinara, a sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 16.863,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 506/20 od 25.08.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu i branilaca okrivljenog Damjana Jovičića, a presuda Višeg suda u Šapcu K broj 66/19 od 10.02.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Damjana Jovčića – advokat Miroslav Todorović, zbog povrede zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Damjana Jovčića - advokat Slobodan Antonić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu u kojem se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zahtev branioca Miroslava Todorovića i u odnosu na povredu zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, dok su u ostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog nedozvoljeni.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, branilac Miroslav Todorović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u toku postupka okrivljenom Damjanu Jovčiću povređeno pravo na obaveznu odbranu, obzirom da je lišen slobode 06.06.2019. godine u 15.00 časova, te da je prvi kontakt sa braniocem po službenoj dužnosti imao u 20.30 časova, i pored toga što je odredbom člana 74. tačka 3) ZKP propisano da okrivljeni mora imati branioca čim bude zadržan, odnosno od lišenja slobode.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Miroslava Todorovića, Vrhovni kasacioni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 74. tačka 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mera.

Odredbom člana 294. stav 1. ZKP, propisano je da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. tog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. stav 1. i 2. Zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv. Stavom 2. navedenog člana propisano je da o zadržavanju javni tužilac ili po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od 2 časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje, dok je stavom 5. navedenog člana propisano da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. ovog člana donese rešenje o zadržavanju.

Iz spisa predmeta proizilazi da je MUP RS-PU u Šapcu Višem javnom tužiocu u Šapcu dostavio krivičnu prijavu sa prilozima, protiv okrivljenog Damjana Jovčića, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a u okviru koje se nalazi izveštaj o policijskom hapšenju i sprovođenju okrivljenog Damjana Jovčića nadležnom javnom tužiocu. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni zadržan do 48 sati na osnovu člana 294. stav 1. i 2. ZKP i da je okrivljeni saslušan u prostorijama OKP, PU Šabac o čemu je u skladu sa članom 289. stav 3. ZKP obavešten Viši javni tužilac u Šapcu, koji je saslušanje poverio policiji. Iz zapisnika o saslušanju okrivljenog Damjana Jovčića proizilazi i da je okrivljeni pristao da svoj iskaz da u prisustvu branioca po službenoj dužnosti Mirka Zarića, sa čijim angažovanjem se okrivljeni saglasio, da je saslušanje započeto u 21.30 časova i završeno u 22.00 časova, te da na ovaj zapisnik ni okrivljeni a ni njegov branilac nisu imali primedbi. Iz spisa predmeta proizilazi i to da je okrivljenom saopšteno da je prema njemu primenjena mera zadržavanja dana 06.06.2019. godine u 22.15 časova, a da mu se zadržavanje ima računati od 20,00 časova, kada je uhapšen, odnosno kada se odazvao na poziv, te da mu je rešenje o zadržavanju odmah uručeno, u prisustvu branioca – advokata Mirka Zarića, u 22.15 časova.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okrivljenom Damjanu Jovčiću nije povređeno pravo na odbranu, odnosno nije povređena odredba člana 74. tačka 3) ZKP, obzirom da je okrivljeni već prilikom prvog saslušanja imao branioca po službenoj dužnosti – advokata Mirka Zarića. Pri tome je bez značaja navod branioca Miroslava Todorovića – da je okrivljeni lišen slobode u 15,00 časova, imajući u vidu da je tada počela granična provera vozila okrivljenog na izlazu iz Republike Srbije – GP Badovinci, da su policijski službenici u kolima pronašli 12 PVC paketa opojne droge heroin, a nakon čega je o događaju obavešten VJT u Šapcu koji je predložio da se prema okrivljenom odredi mera zadržavanja do 48 časova, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ.

Kako, dakle, u konkretnom slučaju nijedna procesna radnja protiv okrivljenog nije preduzeta do 21.30 časova, kada je počelo saslušanje okrivljenog u prisustvu branioca po službenoj dužnosti – advokata Mirka Zarića, te kod činjenice da je okrivljeni imao branioca pre donošenja rešenja o zadržavanju (u 22.15 časova), to iz svega navedenog jasno proizilazi da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na odbranu okrivljenog Damjana Jovčića, odnosno do povrede člana 74. tačka 3) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca Miroslava Todorovića. Stoga je podneti zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti oba branioca okrivljenog Damjana Jovčića – i advokata Miroslava Todorovića i advokata Slobodana Antonića, ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u oba zahteva navodi se da su dana 06.06.2019. godine, na graničnom prelazu Badovinci radnici PU u Šapcu obavili pretres vozila okrivljenog, suprotno odredbi člana 155. ZKP, jer za pretres nisu imali naredbu suda, a iz koje nezakonite radnje su, prema stavu branilaca, svi ostali dokazi - fotodokumentacija, kriminalističko-tehnička dokumentacija, potvrde o privremeno oduzetim predmetima i veštačenje privremeno oduzetih predmeta, nezakonito pribavljeni, te se na njima ne može zasnovati sudska odluka.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konretnom slučaju nije izvršen pretres vozila okrivljenog, u smislu člana 155. ZKP, već pregled vozila okrivljenog u smislu člana 286. stav 2. ZKP, za koju radnju naredba suda nije potrebna.

Osim toga, isti navodi istaknuti su u žalbama branilaca okrivljenog Damjana Jovčića – advokata Slobodana Antonića i advokata Biljane Danojlić, podnetim protiv prvostepene presude, i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu, pa obzirom da je Apelacioni sud u Novom Sadu, ove navode ocenio neosnovanim i za svoj stav – da se u konkretnom slučaju ne radi o dokaznoj radnji pretresanja, već o policijskim radnjama iz člana 286. stav 2. ZKP, u svojoj odluci Kž1 506/20 od 25.08.2020. godine, na strani 3, stav 1, 2. i 3. izneo jasne i iscrpne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na osnovu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Ukazujući na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac Slobodan Antonić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je kritičnom prilikom u vozilu okrivljenog pronađen deo od pumpe za bazen, za koji je veštačenjem utvrđeno da pripada motociklu marke „...“ i da se radi o pumpi za ulje, da je sud veštačenje ovog dela poverio „Autocentru ...“ u ..., te da je veštačenje obavljeno u toku glavnog pretresa, a da sud nije doneo potrebnu naredbu za veštačenje, niti je dostavio okrivljenom. Zbog toga je navedeno veštačenje, prema stavu branioca, obavljeno protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te se na njemu ne može zasnovati pravnosnažna presuda.

Suprotno izloženim navodima zahteva, iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 30.01.2020. godine, pored ostalog, izvršen uvid u izveštaj „Autocentra ...“ od 29.01.2020. godine o pregledu pumpe za ulje, te da je „Autocentar ...“ identifikovao taj predmet na osnovu naredbe Višeg suda u Šapcu 3K broj 66/19 od 29.01.2020. godine. Pored toga, navedeni izveštaj očigledno ne predstavlja veštačenje, kako se to neosnovano tvrdi u podnetom zahtevu, niti je u pitanju dokaz koji se odnosi na krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, pa se na ovom dokazu stav nižestepenih sudova o krivici okrivljenog za predmetno krivično delo i ne zasniva.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i iz člana 74. tačka 3) ZKP, odbijeni su kao neosnovani.

U preostalom delu, isti zahtevi su odbačeni, iz sledećih razloga:

U preostalom delu, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca Miroslava Todorovića ukazuje se na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, u vezi ove povrede, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da je u odnosu na okrivljenog pogrešno primenjen član 246. stav 1. ZKP, jer „u njegovom postupanju ne postoje radnje sa obeležjima navedenog krivičnog dela, u smislu da je radi prodaje držao 5 kilograma heroina“, dakle ukazuje na povredu odredaba člana 440. ZKP, koja nije predviđena kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP. Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Miroslava Todorovića u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Po oceni ovoga suda, nedozvoljen je i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Slobodana Antonića u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo stoga što branilac ne navodi na koji način je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona po pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo, već ističe da je tokom postupka utvrđeno da na paketima opojne droge nema bioloških tragova okrivljenog, da je bunker u vozilu izrađen pre nego što je okrivljeni postao vlasnik vozila, uz sopstveni zaključak da okrivljeni nije znao da se u kolima nalazi opojna droga, čime je isključen njegov umišljaj. Kako se izloženim navodima zahteva osporava ocena izvedenih dokaza i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, a što nije predviđeno kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenih preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Slobodana Antonića u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Istim zahtevom, ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, međutim ne navodi se na koji način je nižestepenim presudama optužba prekoračena, već se ukazuje na nepravilnu primenu mere bezbednosti, zbog toga što se broj šasije naveden u prvostpenoj presudi za jedno slovo razlikuje od broja šasije navedenog u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, dakle ukazuje se na očiglednu omašku u kucanju, a što takođe ne predstavlja razlog zbog kog je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca. Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Slobodana Antonića i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su isti zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić