Branilac okrivljenog AA, advokat Krsto Bobot, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja, tako što će usvojiti zahtev branioca okrivljenog AA za isplatu troškova krivičnog postupka okrivljenom u delu u kome je odbijen, te da branilac okrivljenog na osnovu člana 488. stav 2. ZKP, bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima, povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, time što okrivljenom nije priznato pravo na naknadu troškova krivičnog postupka na ime nagrade i nužnih izdataka angažovanih branilaca, jer su okrivljenom suprotno odredbi člana 78. stav 3. ZKP, priznati troškovi za angažovanje samo jednog branioca, koja odredba ne ograničava pravo okrivljenog da angažuje više branilaca u postupku, niti pravo da mu se troškovi nagrade i nužnih izdataka angažovanih branilaca isplate u slučaju iz člana 265. stav 1. ZKP. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da se javni tužilac i sud u pobijanim pravnosnažnim rešenjima upuštaju u ocenu koliko branilaca je dovoljno okrivljenom u krivičnom postupku, propuštajući da primene član 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) ZKP i član 265. stav 1. ZKP, koji članovi određuju da troškovi krivičnog postupka čine nagrada i nužni izdaci branioca iz čega proizlazi da se može utvrđivati šta predstavlja nužne izdatke branioca, ali ne i šta predstavlja nagrada branioca, koja je propisana advokatskom tarifom, pa kako je okrivljeni svoje branioce platio po advokatskoj tarifi, a imao je pravo na angažovanje više branilaca, to mu prema stavu odbrane, pripada pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje je realno imao, pri čemu se postavlja pitanje čiju nagradu javni tužilac i sud priznaju i isplaćuju okrivljenom tj. prisustvo kog branioca opravdavaju kao nužno.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Višeg javnog tužioca u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Ktko 2625/18 od 24.01.2020. godine, odbačena krivična prijava PU Pančevo Ku br.2549/18 od 13.11.2018. godine, podneta protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ iz razloga što ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Nakon donošenja tog rešenja, branilac okrivljenog AA, advokat Krsto Bobot, podneo je zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, koji, između ostalih, obuhvataju i troškove za procesne radnje koje su preduzete u toku postupka istovremeno od strane dva izabrana branioca, a koji se odnose na prisustvo branilaca saslušanju osumnjičenog od 19.06.2019. godine, kao i za pristup branilaca na odloženo ispitivanje svedoka od 25.12.2019. godine i ispitivanje svedoka od 22.01.2020. godine.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je, da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 1. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, što će se izreći u rešenju, odnosno presudi, a odredbom člana 78. stav 3. ZKP, propisano je da jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a da se smatra da je odbrana obezbeđena kada u postupku učestvuje jedan od branilaca.

Iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi da je odbrana okrivljenog obezbeđena kada u postupku učestvuje jedan od više branilaca i da sledstveno tome troškovi krivičnog postupka iz člana 265. stav 1. ZKP, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, obuhvataju nagradu i nužne izdatke samo za jednog branioca, čijim učešćem u postupku se smatra da je odbrana obezbeđena. Samim tim, u situaciji kada okrivljeni za svoju odbranu izabere više branilaca, troškove odbrane – nagradu i nužne izdatke svakog narednog branioca snosi samo okrivljeni, bez obzira na ishod postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima, pravilnom primenom odredaba člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i 265. stav 1. u vezi sa članom 78. stav 3. ZKP, okrivljenom dosuđeni troškovi krivičnog postupka na teret budžetskih sredstava suda na ime nagrade i nužnih izdataka samo u odnosu na jednog izabranog branioca, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                               Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić