Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Ilić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 10) i stava 2. tačka 1) ZKP ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine u celinu pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Ilić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 10) ZKP i u vezi sa tim navodi da presudom drugostepenog suda nije potpuno rešen predmet optužbe i da je povređena odredba člana 453. ZKP.

Prema navodima zahteva, optužnim aktom okrivljenom AA stavljena su na teret dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 195. stav 5. KZ od kojih je jedno izvršeno prema oštećenoj BB, a drugo prema oštećenoj maloletnoj VV, za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim. Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude, drugostepeni sud je, suprotno svojim ovlašćenjima, preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i okrivljenog oglasio krivim samo za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, propuštajući da odluči o krivičnim delima koja su okrivljenom stavljena na teret optužnim aktom. Samim tim, presudom drugostepenog suda, prema mišljenju branioca, nije potpuno rešen predmet optužbe, a izvršeno preinačenje prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije izvršeno je na štetu okrivljenog jer je žalbu izjavio samo branilac.

Iznete navode, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepenom presudom okrivljeni AA oglašen krivim zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ koja je izvršio „u vremenskom periodu od 22.3.2023. godine do 24.3.2023. godine, u ..., ulica ...“, u stanju uračunljivosti, svestan svojih dela i njihove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, prekršio mere zaštite od nasilja u porodici izrečene presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 311/22 od 19.10.2022. godine sa trajanjem od jedne godine, po kojoj je imao zabranu da prilazi oštećenoj BB i oštećenoj maloletnoj VV na udaljenosti ne manjoj od 150 metara i zabranu svakog „daljeg uznemiravanja i kontaktiranja oštećene“, tako što je „dana 22.3.2023. godine došao u kuću BB, ulica ..., nagovarao oštećenu da se sa njim pomiri, te je ona usled uplašenosti iz straha pristala da ode kod njega u kuću zajedno sa zajedničkim maloletnim detetom VV, starom osam meseci, te su preko bašte otišli u kuću okrivljenog gde su boravili do 24.3.2023. godine, da bi istog dana kada su otišli za Vršac kako bi kupili neke stvari za dete, u ulici ..., kada je okrivljeni saznao da na računu oštećene nema više novca, a koji je ista dobila kao pomoć za dete, počeo prvo verbalno da je napada, nazivajući je kurvom i optužujući je da je potrošila sav novac i da non-stop laže, te je počeo da joj preti da će je polomiti, te je oštećena otrčala u policijsku stanicu Vršac i prijavila čitav događaj“.

Imajući u vidu da je u istom predmetu prvostepena presuda već jedanput ukidana, drugostepeni sud je održao pretres na osnovu člana 449. i 450. ZKP, na kom je javni tužilac precizirao činjenični opis krivičnih dela koja su okrivljenom stavljena na teret optužnim aktom izostavljajući reči „ulica ...“, iz drugog reda optužnog akta i njihovim dodavanjem u dvanaestom redu.

Na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio na glavnom pretresu, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, pravne kvalifikacije i krivične sankcije, pa je okrivljenog AA oglasio krivim zbog jednog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ koje je izvršio „dana 24.3.2023. godine, u Vršcu, u ulici ..., u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, na taj način što je „kada je saznao da na računu oštećene BB nema više novca, a koji je ista dobila kao pomoć za dete, počeo prvo verbalno da je napada, nazivajući je kurvom i optužujući je da je potrošila sav novac i da non-stop laže, te je počeo da joj preti da će je polomiti, te je oštećena otrčala u policijsku stanicu Vršac i prijavila čitav događaj“.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je u svojoj presudi izostavio činjenični opis dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ, koji su prema navodima optužnog akta izvršeni u vremenskom periodu od 22.3.2023. godine do 24.3.2023. godine, nalazeći da navodi tužioca nisu dokazani, i za takav zaključak izneo razloge na strani 7. i 8. svoje presude. Postupajući na taj način, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog. Ovo stoga što je sud ovlašćen da činjenični opis dela iz optužnog akta javnog tužioca upodobljava činjeničnom stanju utvrđenom u toku postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, što je povodom inkriminisanog događaja od 24.2.2023. godine i učinjeno u konkretnom slučaju.

Prema tome, pobijanom presudom drugostepenog suda u potpunosti je rešen predmet optužbe, a navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela i pravna kvalifikacija izvršena je u korist okrivljenog, pa samim tim presudom drugostepenog suda nije povređena odredba člana 453. ZKP.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanom presudom drugostepenog suda nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 10) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Kao nezakonit dokaz, branilac označava iskaz oštećene AA. Međutim, osporavajući zakonitost navedenog dokaza, branilac u zahtevu iznosi sopstvenu ocenu iskaza oštećene i ostalih izvedenih dokaza, koja je drugačija od one iznete u pobijanim presudama i na taj suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 10) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Ilića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković