.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 209/2026
24.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Srpka Savića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K 76/25 od 15.09.2025. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 260/25 od 20.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Srpka Savića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K 76/25 od 15.09.2025. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 260/25 od 20.11.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu K 76/25 od 15.09.2025. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. KZ u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i izrečena joj je uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, za koju je određeno da se neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Na osnovu odredbe člana 86. KZ okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri meseca, računajući od pravnosnažnosti presude.
Istom presudom okrivljena je, na osnovu člana 261. i 264. ZKP, obavezana da plati sudu na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i na ime troškova krivičnog postupka – veštačenja plati sudu iznos od 90.104,00 dinara, sve u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da nadoknadi ostale troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, dok je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.
Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 260/25 od 20.11.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljene AA, izjavljena preko branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.
Branilac okrivljene AA, advokat Srpko Savić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijane pravnosnažne presude ili preinači pobijane pravnosnažne presude i okrivljenu oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo.
Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.
Branilac kao razlog podnošenja zahteva ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Branilac okrivljene ističe da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i na tako utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio zakon. Pre svega, po navodima odbrane, sud je pogrešno utvrdio činjenicu u kom je trenutku okrivljena preduzela radnju preticanja mopeda, suprotno navodima veštaka. S tim u vezi, branilac ističe sopstvene zaključke, da je okrivljena započela radnju obilaženja na oko 30 metara udaljenosti od mopeda, da je vršila preticanje tamo gde je to zabranjeno ali da to nije uzrok saobraćajne nezgode, da joj je moped presekao put i da ona nije mogla da zaustavi vozilo, da tom prilikom moped nije dao svetlosni signal – žmigavac da će skrenuti i nije se uverio da to može učiniti bezbedno, kojim navodima branilac okrivljene daje sopstveno tumačenje utvrđenog činjeničnog stanja i izvedenih dokaza, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.
Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da sudovi u presudi nisu dali razloge u vezi činjenica koje su predmet dokazivanja, kojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Maša Denić, s.r. Miroljub Tomić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
