Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1433/14 od 26.11.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog S.Đ., a presuda Višeg suda u Beogradu K br.738/13 od 18.06.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.Đ., advokat V.G., zbog povrede zakona koja je učinjena na taj način što sporazum o priznanju krivice između S.D. i nadležnog tužilaštva, zbog koga je došlo do odustanka od krivičnog gonjenja protiv okrivljenog Đ.S. zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, morao biti primenjen i na krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, jer se radilo o saizvršilaštvu i sticaju krivičnih dela. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Đ. ukazuje se na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1433/14 od 26.11.2014. godine i predmet vrati nadležnom sudu na postupanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Đ. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Đ. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona, jer na okrivljenog nije primenjen sporazum o priznanju krivice koji je postignut sa D.S.

Navedena povreda međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, Vrhovni kasacioni sud je zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Đ.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                         Dragiša Đorđević, s.r.