Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih Đ. i B. I., adv. J.K., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438.stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i navedene presude preinači tako što će okr. B.I. osloboditi od optužbe, a u odnosu na okr. Đ.I., odbiti optužbu ili da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu navodi da je pobijanim presudama na štetu okrivljenih povređen zakon, odnosno, da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon - 439. tačka 2. ZKP. Prema navodima zahteva, navedena povreda učinjena je time što na okrivljene nije primenjen blaži krivični zakon a osuđeni su za krivično delo koje u vreme izvršenja nije ni bilo propisano kao krivično delo. Okrivljeni su od strane javnog tužioca gonjeni za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i tužilac nije menjao svojstvo okrivljenih kao službenih lica već je sud u izreci presude načinio izmenu „službenog u odgovorno lice“, pri čemu, okr. B.I. uopšte nije imao svojstvo odgovornog lica. Osim toga, prema zahtevu, krivični zakon je povređen i time što je sud sabrao iznose po više računa i dobio iznos koji prelazi 1.500.000,00 dinara, koliko je potrebno za kvalifikaciju dela po stavu 3. člana 234. KZ, a sabiranje iznosa se vrši da bi se dobilo produženo krivično delo. Međutim, produženo krivično delo je u krivično zakonodavstvo uvedeno tek 2006. godine a do tada se kvalifikacija kod produženog dela određivala prema najtežem delu koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela, a ne sabiranjem iznosa, pa kako u konkretnom slučaju najveći pojedinačni račun iznosi 797.220,00 dinara, delo okrivljenih nije moglo biti kvalifikovano po stavu 3 člana 234. KZ. Prema zahtevu, na ovu krivičnopravnu stvar se morao primeniti Krivični zakon Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 67/03), kao najblaži za okrivljene i delo okrivljenih je moglo biti kvalifikovano samo kao krivično delo iz člana 242. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Pre svega neosnovan je navod zahteva da su okrivljeni optuženi da su delo izvršili kao službena lica a ne kao odgovorna lica i da posebno okr. B.I. nije mogao imati to svojstvo.

Ovo iz razloga što su okrivljeni i optuženi da su krivično delo izvršili kao odgovorna lica i to okr. Đ.I. kao direktor i osnivač preduzeća, a okr. B.I. kao lice kome je okr. Đ. faktički poverio obavljanje komercijalnih poslova, a pod pojmom odgovornog lica, inače, podrazumeva se lice koje vrši određene poslove na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova, što je i ovde slučaj sa okr. B.I.

Optužnicom OJT u Novom Sadu Kt 93/02 od 11.05.2004. godine koje je više puta precizirana, a poslednji put 21.10.2008. godine okrivljenima je, između ostalih, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i 4. KZ.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da izvršilac krivičnog dela zloupotreba službenog položaja može biti službeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenja granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti, pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese štetu ili teže povredi prava drugog, a stavom 3. navedenog člana – ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500,00 dinara.

Dakle, učinilac krivičnog dela iz člana 359. KZ može imati svojstvo službenog ili svojstvo odgovornog lica. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine objavljenom u „Službenom glasniku RS“ broj 121/2012, koji su u odnosu na članove 21. i 35. navedenog zakona primenjuje od 15.04.2013. godine, krivično delo zloupotreba službenog položaja „podeljena je u dva krivična dela“. Pri tome, podela je izvršena prema svojstvu učinioca i ovlašćenjima koja im pripadaju i to na krivično delo zloupotreba službenog položaja kažnjiva po članu 359. KZ i krivično delo zloupotreba položaja i odgovornog lica kažnjiva po članu 234. KZ.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delo odredbe stava 1. brisane reči „ili odgovorno“, te od navedenih izmena izvršilaca ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama izdvojene su u posebno krivično delo – krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, čiji je zaštitni objekat privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, ali je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Navedenim izmenama, u krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica koje zadržava jasan kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice. Uvođenje krivičnog dela iz člana 234. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između odgovornog i službenog lica. Kako krivično delo iz člana 234. KZ i pored navedenih razlika u svom zakonskom opisu ima ista obeležja kao i krivična dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i to pre svega radnje izvršenja, to navedenim izmenama nije izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba položaja službenog lica već je samo sužena kriminalna zona u odnosu na ranije odredbe. Stoga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti da krivično delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim nije postojalo u vreme izvršenja dela.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. KZ propisana kazna zatvora od dve do 10 godina, to je isto blaže za učinioca od krivičnog dela iz člana 359. stav 3. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od dve do 12 godina, pa je shodno odredbi člana 5. stav 2. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, Apelacioni sud u Novom Sadu, kao sud trećeg stepena, pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenih Đ. i B. I. kvalifikovao kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ. Inače, navodi zahteva o produženom krivičnom delu su bez uticaja, jer okrivljenima nikad nije ni bilo stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela.

Branilac okrivljenih u zahtevu navodi i da je drugostepeni sud u odnosu na okr. Đ.I. učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer postoji okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac navodi da je sudu dostavljena medicinska dokumentacija da je kod okr. Đ.I. nastupilo duševno oboljenje, da je sud naložio veštačenje ali da do veštačenja nikada nije došlo jer okrivljeni u više navrata nije pristupio na zakazani pregled, pa je odlučna činjenica sposobnosti okrivljenog da učestvuje u postupku ostala nedokazana.

Ovim navodima branilac u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, što shodno odredbi člana 485. stav 4.ZKP ne predstavlja zakonski razlog iz koga je dozvoljeno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                             Dragiša Đorđević,s.r.