.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 21/2016
27.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.S., zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi sa članom 278. stav 3. u vezi stava 1. i 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog – advokata D.S. i advokata N.J., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.23/15 od 30.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 27. januara 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog M.S. – advokata D.S. i advokata N.J., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.23/15 od 30.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Užicu K br.1/15 od 05.02.2015. godine, okrivljeni M.S. oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi sa članom 278. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP.
Istom presudom, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.235/15 od 22.05.2015. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Užicu, preinačena je presuda Višeg suda u Užicu K br.1/15 od 05.02.2015. godine, tako što je okrivljeni M.S. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 228. stav 2. u vezi sa članom 278. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, za koje delo je primenom odredaba članova 56. stav 3. i 57. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. U ovu kaznu, okrivljenom je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.07.2011. godine do 09.07.2012. godine, na osnovu člana 63. stav 1. KZ, a na osnovu odredaba članova 261. i 264. ZKP, okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, kao i da nadoknadi ostale troškove krivičnog postupka o čijem iznosu će u smislu člana 262. stav 2. ZKP, posebnim rešenjem odlučiti predsednik veća prvostepenog suda.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.23/15 od 30.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.S. – advokata D.S., a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.235/15 od 22.05.2015. godine, potvrđena.
Branioci okrivljenog M.S. – advokati D.S. i N.J. podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.23/15 od 30.09.2015. godine na osnovu člana 486. u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu tako što će „usvojiti žalbu branioca okrivljenog M.S. i okrivljenog osloboditi od optužbe da je učinio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi sa članom 278. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ“.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog su u zahtevu, kao razlog podnošenja, samo formalno označili da zahtev podnose zbog povrede zakona jer je „Apelacioni sud u Kragujevcu pobijanom pravnosnažnom presudom povredio Krivični zakonik na štetu okrivljenog M.S., jer u radnjama okrivljenog ne stoje bitna obeležja krivičnog dela iz člana 288. stav 2. u vezi sa članom 278. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, zbog kojeg je oglašen krivim“, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim u obrazloženju zahteva ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza isticanjem da u pobijanoj presudi nije utvrđen uzročno-posledični odnos između aktivnog delovanja okrivljenog M.S. i nastupele posledice – konkretne opasnosti za život ili telo ljudi, odnosno smrti maloletnog I.K., a što nije predviđeno kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.
Kako, dakle, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski ukazuju na nedozvoljne razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
