Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Žarko Stanisavljević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA adv. Žarka Stanisavljevića u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Žarko Stanisavljević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim, nisu krivično delo, imajući u vidu da predstavljaju delo malog značaja (član 18. KZ), s obzirom da je stepen krivice učinioca nizak, štetne posledice su odsutne ili neznatne, te da primena krivične sankcije nije opravdana.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, adv. Žarko Stanisavljević, već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani dva i tri obrazloženja dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Nadalje, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti se navodi da u radnjama okrivljenog AA, se ne stiču sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, budući da u konkretnom slučaju nije ostvarena posledica izvršenja krivičnog dela, te se radi o pokušaju navedenog krivičnog dela, a iz čega proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, postoji kada učinilac dela ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom, ili izvršnim poravnanjem.

Prema činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA, u navedenom vremenskom periodu, nije davao izdržavanje za lica koja je po zakonu dužan da izdržava u iznosima i na način kako je to utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom, u kojim radnjama se, po oceni ovog suda stiču zakonska obeležja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ.

Naime, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 195. stav 1. KZ jeste nedavanje izdržavanja u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili poravnanjem, a delo je izvršeno samim propuštanjem da se da izdržavanje, što je u konkretnoj situaciji slučaj.

Izdržavanjem se obezbeđuju osnovne životne potrebe izdržavanog lica, što podrazumeva stalnost obezbeđivanja novčanog iznosa dosuđenog na ime izdržavanja, pa iznosi i način davanja izdržavanja predstavljaju tačno utvrđenu obavezu u izvršnoj sudskoj odluci ili poravnanju i lice koje je dužno da daje izdržavanje nema mogućnosti da proizvoljno odlučuje o tome koliko, kada i na koji način će to učiniti.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da u konkretnom slučaju nije ostvarena posledica izvršenja krivičnog dela, te da se radi o pokušaju krivičnog dela, to jest da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjana povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva (što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP), kao i da nema razloge o odlučnim činjenicama (nema ocene psihičkog odnosa oštećenih) što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, adv. Žarka Stanisavljevića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić