Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2628/2013 od 25.09.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i žalba branioca okrivljenog B.N. a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.283/12 od 17.04.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.N., advokat S.B., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9. i 10. i člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači u oslobađajuće ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.N. je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.N. ukazuje da je sud, menjajući bitne činjenične navode koji predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela koje je okrivljenom optužbom stavljeno na teret i unošenjem u izreku presude potpuno novih činjeničnih navoda, koji konstituišu drugo krivično delo u odnosu na ono koje optužbom okrivljenom stavljeno na teret, prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt br.473/10 od 28.09.2010. godine koja je izmenjena 17.04.2013. godine okrivljenom B.N. stavljeno na teret da je kao službeno lice zahtevao i primio poklon da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti u vreme, na mestu i na način bliže opisan u činjeničnom opisu navedene optužnice, a čime je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ.

Iz izreke presude Višeg suda u Novom Sadu K br.283/12 od 17.04.2013. godine proizilazi da je okrivljeni B.N. oglašen krivim da je kao službeno lice prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja, preduzimajući radnje u vreme, na mestu i na način bliže opisano u izreci navedene presude i da te radnje ne spadaju u okvir službenih ovlašćenja oftamologa i ne predstavljaju službenu radnju, na koji način je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud je menjajući činjenične navode iz optužbe ''da je okrivljeni zahtevao i primio poklon i da je izvršio službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti'' i unoseći u izreku presude navode ''da je okrivljeni kao službeno lice prekoračio granice svojih službenih ovlašćenja i preduzeo radnje koje ne spadaju u okvir službenih ovlašćenja oftamologa i ne predstavljaju službenu radnju'', dakle unoseći u izreku presude elemente drugog krivičnog dela u odnosu na ono za koje je okrivljeni optužen i oglašavajući okrivljenog krivim zbog krivičnog dela koje optužnicom okrivljenom nije bilo stavljeno na teret, prekoračio optužbu u pogledu objektivnog identiteta presude i optužbe i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.N. ukazuje.

Branilac okrivljenog B.N. u obrazloženju povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10. ZKP, na koju zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje naveo je, da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud na ponovljenom pretresu utvrdio da ne postoje elementi krivičnog dela koje je okrivljenom optužnicom stavljeno na teret, pa je osuđujući okrivljenog za drugo krivično delo u suštini povredio član 453. ZKP, bez obzira što je krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim sa lakšom zaprećenom kaznom od krivičnog dela iz optužnice, obzirom da je u konkretnom slučaju trebalo doneti oslobađajuću presudu. U obrazloženju povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti takođe ukazuje, branilac okrivljenog B.N. navodi da se na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja ne može zaključiti da li zakazivanje operacije na VMA spada u okvir službenih ovlašćenja okrivljenog i predstavlja njegovu službenu radnju i da li predstavlja službenu radnju uopšte, s tim da ukoliko zakazivanje operacije ne predstavlja službenu radnju uopšte, onda ne bi moglo biti reči o krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja.

Vrhovni kasacioni sud se u napred navedne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.N. nije upuštao, obzirom da se istima u suštini polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim presudama, a što ne predstavlja razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga bi podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog bilo dopušteno.

Iz napred navedenih razloga, prvostepena i drugostepena presuda ukinute su u odnosu na okrivljenog B.N. i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                              Dragiša Đorđević, s.r.