Istom presudom, obavezani su okrivljeni da plate troškove krivičnog postupka i to na ime veštačenja iznos od 8.000,00 dinara, a na ime paušala iznos od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o troškovima koji se odnose na nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećenog VV, sud doneti posebno rešenje, a oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 123/21 od 30.11.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Jovan Miščević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine ili da ukine samo drugostepenu odluku i predmet vrati nekom od nižestepenih sudova na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog BB, advokat Isidor Lazić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jovana Miščevića Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca ovog okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, je neblagovremen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer krivično delo koje je predmet optužbe nije krivično delo. Prema navodima branioca iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude, ne proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika, kog krivičnog dela prema stavu odbrane nema, ukoliko licima koja fizički napadnu oštećenog, oštećeni ili neko drugo lice ne uzvrate napad, budući da učestvovanje u tuči podrazumeva razmenu udaraca više lica, pri čemu se učesnici u tuči ili međusobno napadaju ili jedni napadaju, a drugi se brane tako što i sami napadaju.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika čini lice koje učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je je okrivljeni AA, „... učestvovao u tuči u kojoj je neko lice zadobilo teške telesne povrede...“, a u vreme, u mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Radnja izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. Krivičnog zakonika je učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice teško telesno povređeno ili lišeno života, a što predstavlja objektivni uslov inkriminacije, koji je neophodan za postojanje ovog krivičnog dela, pri čemu nije nužno da je to lice i učestvovalo u tuči. Pojam tuče se određuje kao fizički obračun koji podrazumeva preduzimanje radnji koje su usmerene na ugrožavanje i povredu telesnog integriteta drugih učesnika u tuči, pri čemu, iako su kod tuče to najčešće radnje zadavanja udaraca drugim učesnicima u tuči, po oceni ovoga suda, radnje fizičkog obračuna mogu biti i druge radnje (guranje, odgurivanje i sl.), čije preduzimanje može dovesti do ugrožavanja i povrede telesnog integriteta drugih učesnika u tuči.

Imajući u vidu da, kako je već napred navedeno iz spisa predmeta, tačnije iz izreke prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni AA učestvovao u tuči u kojoj je oštećeni zadobio teške telesne povrede, a zatim i iz razloga te presude, proizilazi da su u toj tuči učestvovali i drugari okrivljenog AA, dakle da je učestvovalo više lica i da je bilo udaranja i guranja, to Vrhovni kasacioni sud, ne upuštajući se u ocenu pravilnosti i potpunosti utvrđenog činjeničnog stanja, što je zadatak nižestepenih sudova, a svakako osnov za pravilnu primenu zakona na odlučne činjenice, nalazi da su navodi branioca kojima ukazuje da predmetnog krivičnog dela nema, jer u konkretnom slučaju nije bilo uzajamne razmene udaraca, neosnovani.

Kada je u pitanju zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Isidora Lazića, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz spisa predmeta – povratnice, proizilazi da je okrivljeni BB, presudu Višeg suda u Subotici Kž1 123/21 od 30.11.2021. godine, primio 27.12.2021. godine, pa je poslednji dan roka od 30 dana za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u konkretnom slučaju isticao 26.01.2022. godine.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je branilac okrivljenog, prema prijemnom pečatu Vrhovnog kasacionog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo putem pošte dana 10.02.2022. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, propisanog članom 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, odbacio kao neblagovremen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu I izreke presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u stavu II izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić