Istom presudom, na osnovu člana 348. stav 6. u vezi člana 87. KZ, prema okrivljenom Predragu Spasiću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to revolvera bez vidljivog fabričkog broja marke „...“ model ..., kalibra 9 h 32,5 milimetara sa 6 metaka u burencetu, pištolja marke „...“ model 70, fabričkog broja ... na cevi, kalibra 7,65 h 17 milimetara sa 7 metaka u okviru, kao i 19 metaka različitog kalibra.

Istovremeno, okrivljeni Predrag Spasić i AA su obavezani da plate troškove krivičnog postupka u iznosu koji će biti opredeljen naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 737/19 od 26.09.2019. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, presuda Višeg suda u Beogradu 17K broj 453/18 od 23.04.2019. godine preinačena je u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenom Predragu Spasiću za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ uzeta kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, te uzeta kao utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 9 meseci iz opozvane uslovne osude izrečene pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 517/13 od 03.10.2013. godine, nakon čega je primenom odredaba članova 60. i 63. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.07.2018. godine do 23.04.2019. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 23.04.2019. godine pa nadalje, dok je okrivljeni AA zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.07.2018. godine do 27.11.2018. godine, a žalbe branioca okrivljenog Predraga Spasića – advokata Dalibora Katančevića i branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Zarića, odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Predraga Spasića – advokat Dalibor Katančević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem, uz istovremeni zahtev da branilac bude obavešten o sednici veća i da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže, odnosno prekida, shodno odredbama člana 488. stav 2. i 3. ZKP;

- branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Zarić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne porvede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će iz spisa predmeta izdvojiti nezakonito pribavljene dokaze i okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Prema navodima oba zahteva, pobijane presude, zasnivaju se na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati – na pretresu vozila okrivljenog Predraga Spasića, koji prema stavu branilaca nije izvršen na zakonit način. S tim u vezi, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe se da je pretresanje vozila okrivljenog Predraga Spasića izvršeno bez prisustva svedoka i bez naredbe suda, suprotno odredbama člana 155. i 157. ZKP, te se predmeti koji su oduzeti ovakvim nezakonitim pretresanjem ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku na osnovu člana 16. ZKP, već se svi zapisnici i veštačenja zasnovana na ovako nelegalnom pretresu, moraju izdvojiti iz spisa predmeta i na njima se ne može zasnivati sudska odluka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenio je neosnovanim.

Naime, branilac okrivljenog AA je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude ukazivao na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, a Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ocenio je ove žalbene navode neosnovanim i na strani četiri, stav treći i četvrti obrazloženja pobijane presude izneo je jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da je pretresanje vozila okrivljenog Predraga Spasića obavljen zakonito, i u skladu sa ovlašćenjima koja policijski službenici imaju na osnovu člana 97. Zakona o policiji. Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje.

Pored toga, u konkretnom slučaju ne radi se o dokaznoj radnji pretresanje (član 152. do 160. ZKP) već o policijskim radnjama iz člana 286. stav 2. ZKP, čija je osnovna svrha otkrivanje izvršioca, te otkrivanje i obezbeđivanje dokaza i prikupljanje podataka i obaveštenja koji mogu biti od koristi u daljem toku postupka, za koje radnje nije potrebna naredba suda, niti prisustvo svedoka, kako se to neosnovano ističe u podnetim zahtevima.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu odbijeni su kao neosnovani.

Neosnovano se, po oceni ovoga suda, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Spasića ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je opozivajući uslovnu osudu, prvostepeni sud povredio krivični zakon, budući da je dana 03.10.2018. godine istekao rok provere od 5 godina, te prema stavu branioca u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za opozivanje uslovne osude.

Prema stanju u spisima, okrivljenom Predragu Spasiću je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 517/13 od 03.10.2013. godine izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 9 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je predmetno krivično delo, zbog kog je okrivljeni Predrag Spasić oglašen krivim pobijanom prvostepenom presudom, učinjeno dana 08.07.2018. godine, to je očigledno da je ovo delo izvršeno u roku proveravanja po izrečenoj uslovnoj osudi. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Spasića i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Istim zahtevom, ukazuje se i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branilaca. Međutim, s tim u vezi branilac okrivljenog nijednom rečju ne navodi na koji način je u konkretnom slučaju povređen zakon u pitanju da li u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, već s tim u vezi ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva obzirom da se prvostepeni sud pozvao na odredbu člana 33. KZ, dok u obrazloženju ni jednom rečju nije naveo oblik saučesništva za koji je osudio okrivljene, odnosno uopšte nije dao razloge o saizvršilaštvu okrivljenih i o njihovoj međusobnoj podeli uloga, kao ni o tome da li je dogovora između njih uopšte došlo. Takođe, zahtevom se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP i s tim u vezi navodi da je prvostepeni sud bio u obavezi da u jedinstvenu kaznu zatvora na koju je osudio okrivljenog, uračuna i vreme koje je proveo u lišenju slobode po predmetima Prvog osnovnog suda u Beogradu K broj 517/13 i K broj 5098/11.

Imajući u vidu da odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je predhodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Predraga Spasića u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog Predraga Spasića odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić