Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1063/21 od 28.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Valjevu K 371/20 od 25.10.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Radoslav Tadić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu navodi da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu razbojnička krađa iz člana 205. stav 1. KZ, kao ni o krivičnom delu krađa. Obrazlažući ovakvu tvrdnju branilac navodi, da kod okrivljenog nije dokazano postojanje namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi, te da okrivljeni nije zatečen u izvršenju krađe, što je nužan uslov kod ovog krivičnog dela, niti ima dokaza da je zadržao telefon oštećene, odnosno da je primenio silu u nameri da ukradenu stvar zadrži, te da bi se u tom slučaju radilo o krivičnom delu krađa iz člana 203. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ, a za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Radoslava Tadića, bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Beogradu koje je postupalo po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Valjevu K 371/20 od 25.10.2021.godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Beogradu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 4 presude Kž1 1063/21 od 28.12.2021. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe nerazumljivost izreke presude, čime ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, u vezi člana 45. KZ. Branilac ističe da izreka presude ne sadrži sve što je nužno kod osuđujuće presude, te da se ne može sa sigurnošću zaključiti na koju kaznu je okrivljeni osuđen i gde će istu izdržavati u smislu člana 45. stav 3. i 4. KZ, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno opredeljuje povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja, u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali u navodima zahteva ne obrazlaže u čemu se konkretna povreda sastoji. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje navedene povrede u odnosu na koju, u smislu člana 484. ZKP, zahtev nema zakonom propisan sadržaj, nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radoslava Tadića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić