Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K br. 797/14 od 06.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1115/15 od 10.11.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.A., adv. D.Z., zbog povrede zakona, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.A., adv. D.Z., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.A., adv. D.Z., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni u smislu odredbe člana 71. tačka 5) ZKP, takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4) ZKP, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno navođenje povrede zakona već i označavanje konkretne povrede i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog D.A., adv. D.Z., u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno navodi povredu zakona, ali ne označava o kojoj konkretno povredi zakona se radi, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, što predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva. Isto obrazlaže tako što navodi da okrivljeni D.A., kritičnom prilikom, nije pribavio protivpravnu imovinsku korist već je ostvario naknadu za svoj rad (usluge), za izvršenu prodaju opreme i materijala, za naplaćenu zakupninu za izdavanje opreme, kao i za pozajmicu preduzeću, čime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u suštini polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, ocenom dokaza i iznosi sopstveni zaključak o krivici okrivljenog, a što sve ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. tačka 2) ZKP), a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva (činjenično stanje i ocena dokaza), to je Vrhovni kasacioni sud isti, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                 Vesko Krstajić, s.r.