Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1047/18 od 21.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Višeg suda u Smederevu 1K. br. 28/18 od 20.09.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nenad Petković, zbog povreda zakona iz člana 439 tačka 1) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi optužbe jer delo za koje je osuđen nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na štetu okrivljenog povređen zakon, jer izreka presude ne upućuje na zaključak da su ostvareni svi elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, s obzirom na to da je u istoj navedeno da je okrivljeni kao odgovorno lice u preduzeću „preduzeo radnje koje mu nisu dozvoljene“, a što ne predstavlja radnju krivičnog dela propisanu u odredbama člana 227. KZ.

Međutim, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, u činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim izrekom pobijane prvostepene presude, koja je potvrđena drugostepenom presudom, proizilaze svi bitni elementi produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, jer je okrivljeni u vreme, na mestu i na način bliže opisanim u izreci presude, u prvoj radnji izvršenja kao vlasnik i direktor preduzeća „BB“ DOO, iskorišćavanjem svog službenog položaja odgovornog lica pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.158.390,00 dinara, a u kom iznosu je naneo štetu oštećenoj VV i sada pokojnom GG, a u drugoj radnji izvršenja iskorišćavanjem svog službenog položaja odgovornog lica, kao direktor preduzeća „DD“ OD iz ..., pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.409.000,00 dinara i u navedenom iznosu naneo štetu zakonskim naslednicima sada pokojne ĐĐ, oštećenoj EE, ŽŽ i sada pokojnoj ZZ.

Odredbom člana 227. stav 1. KZ propisano je da odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine, a stavom 3. istog člana propisano je da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi iz člana 227. KZ, kao i činjeničnom opisu krivičnog dela koje okrivljenom stavlja na teret, proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen prvostepenom presudom, koja je potvrđena drugostepenom presudom.

Radnje izvršenja u navedenoj prvostepenoj presudi se sastoje u iskorišćavanju službenog položaja odgovornog lica, što je jedna od više alternativno propisanih radnji za krivično delo iz člana 227. KZ, a ne u preduzimanju radnji koje nisu dozvoljene, a kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i samim tim neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Stoji navod branioca okrivljenog da je u činjeničnom opisu krivičnog dela u prvostepenoj presudi navedeno „svestan da radnje koje preduzima nisu dozvoljene“, ali isto predstavlja opis subjektivnog obeležja predmetnog krivičnog dela, odnosno umišljaj i svest okrivljenog da je njegovo delo zabranjeno.

Takođe u zahtevu branilac ističe da je izreka prvostepene presude kontradiktorna u pogledu datuma izvršenja krivičnog dela i da je izreka kontradiktorna sa obrazloženjem presude, čime iako numerički ne navodi, ukazuje na bitnu povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu iznosi i sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje pre svega vezano za datume izvršenja radnji koje su okrivljenom stavljene na teret, da tokom postupka nije dokazano kolika je to tačna protivpravna imovinska korist koju je okrivljeni pribavio, daje sopstvenu ocenu iskaza svedoka II, ukazuje na nepostojanje dokaza o tome kako je došlo do potpisivanja ugovora o razmeni sa pokojnom ĐĐ vezano za drugu radnju izvršenja, daje sopstvenu ocenu ekonomsko- finansijskog veštačenja, kao i iskaza oštećenih EE i ŽŽ ....

Iznetim navodima, branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i time utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić,s.r.                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić