Istom presudom, okrivljeni S.Z. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. i 2. u vezi stava 1. KZ, pa pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne, i to za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 1 godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 1. i 2. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i sporedna novčana kazna u iznosu od 150.000,00 dinara, okrivljeni je primenom člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca i sporednu novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, pri čemu je istovremeno određeno da je okrivljeni obavezan da novčanu kaznu plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude i da će sud, ukoliko je ne plati u navedenom roku, novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara odrediti jedan dan kazne zatvora.

Okrivljeni B.G. je istom presudom oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Na osnovu člana 63. KZ, okrivljenima je u izrečene kazne zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru i to od 20.01.2010. godine do 05.02.2010. godine.

Na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog S.Z. oduzeto je 160,26 grama neto mase ... i 18,22 grama neto mase ..., dok je na osnovu odredbe člana 348. stav 5. KZ od istog okrivljenog oduzet pištolj marke ... kalibra ... mm.

Na osnovu člana 512. st. 1. i 2. ZKP, u vezi sa članom 246. stav 7. KZ, oduzeta je i opojna droga ... u količini od 917,95 grama neto mase, a na osnovu člana 193. u vezi sa članom 196. ZKP, okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate iznose od po 20.000,00 dinara, te da na ime ostalih troškova krivičnog postupka plate, i to okrivljeni LJ.L. iznos od 32.000,00 dinara, a okrivljeni S.Z. iznos od 57.490,00 dinara, kao i da solidarno okrivljeni plate iznos od 31.400,00 dinara, te da okrivljeni LJ.L., S.Z. i B.G. solidarno plate iznos od 12.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2889/13 od 11.12.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih LJ.L. i S.Z., izjavljene preko branioca, a presuda Višeg suda u Pančevu K br.260/10 od 22.04.2013. godine, u odnosu na ove okrivljene potvrđena.

Stavom II iste presude, usvojena je žalba okrivljenog B.G. izjavljena preko branioca, pa je u odnosu na ovog okrivljenog presuda Višeg suda u Pančevu K br.260/10 od 22.04.2013. godine ukinuta i predmet u ovom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni pretres i odluku.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog LJ.L. – advokat V.D., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.) i 2.) ZKP), konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, te zbog, kako to proizilazi iz sadržine zahteva, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11.) i 438. stav 2. tačka 2.) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog S.Z. – advokat J.Ć., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP), konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, te zbog, kako proizilazi iz sadržine zahteva, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevima za zaštitu zakonitosti, ispitavši zakonitost prvostepene presude i radnja preduzetih u redovnom krivičnom postupku do donošenja presude u smislu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11) našao:

Zahtevi su neosnovani, u delu u kojem se odnose na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, branilac okrivljenog LJ.L., pre svega, u zahtevu ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na nalazu i mišljenju veštaka – grafologa S.M. od 02.02.2010. godine, u kome se navodi da je okrivljeni LJ.L. najverovatnije napisao brojeve 257 i 488 na paketima ..., i pored toga što su paketi na kojima su napisani brojevi 488 izdvojeni iz spisa rešenjem Višeg suda u Pančevu K br.260/10 od 27.03.2012. godine, te se nisu mogli koristiti kao dokaz, a zbog čega ni veštak – grafolog, nije mogao veštačiti broj 488.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani. Ovo stoga što je iz spisa predmeta vidljivo da je stalni sudski veštak – grafolog S.M. izvršio veštačenje rukopisa okrivljenog LJ.L. u odnosu na brojeve ''257'' i ''488'' na paketima ... čije su fotografije bile predmet veštačenja dana 02.02.2010. godine, dakle, dve godine pre donošenja rešenja Višeg suda u Pančevu K br.260/10 od 24.05.2012. godine, kojim su iz spisa predmeta, između ostalog, izdvojeni svi predmeti – kriminalističkotehnička dokumentacija sa fotografijama, koji se odnose na pakete sa oznakom 488 kao i privremeno oduzeti predmeti pronađeni u kući D.S. koji se odnose na paket obmotan selotejp trakom sa natpisom 488. Nakon donošenja ovog rešenja, Viši javni tužilac u Pančevu je dopisom Kt 11/10-12 od 03.09.2012. godine izmenio optužnicu u pogledu činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije dela tako što je, saglasno rešenju Višeg suda u Pančevu K br.260/10 od 24.05.2012. godine, okrivljenom LJ.L. stavio na teret da je krajem decembra meseca 2009. godine okrivljenom S.Z. predao, radi dalje prodaje, jednu PVC kesu u kojoj su se nalazila dva manja paketa opojne droge ..., precizirajući da je ... bila umotana u PVC foliju i oblepljena selotejp braon trakom na kojoj je ispisao brojeve ''257'', pa kada se ima u vidu i činjenica da je dispozitiv prvostepene presude u ovom delu identičan preciziranoj optužnici, to je očigledno da se pravnosnažna presuda ne zasniva na delu nalaza i mišljenja sudskog veštaka – grafologa u delu u kojem se odnosi na broj ''488'', kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštiti zakonitosti branioca okrivljenog LJ.L.

Navodima zahteva istog branioca ukazuje se na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka (iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP) i s tim u vezi ističe da je sudski veštak – balističar R.M., umesto da razmotri predmet veštačenja – 2 ručne bombe, nalaz i mišljenje zasnovao na veštačenju zapisnika, odnosno fotodokumentacije koja se nalazi u spisima, te na iskazu kriminalističkog tehničara, koji nije sudski veštak, te da se, prema tome, pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnovati.

Izloženi navodi zahteva su neosnovani, obzirom na činjenicu da je sudski veštak – balističar R.M. u svom iskazu datom na glavnom pretresu objasnio da je prilikom veštačenja izvršio pregled fotodokumentacije i zapisnika sačinjenih od strane kriminalističke tehnike o aktiviranju bombi od strane tima koji je vršio aktiviranje radi uništavanja bombi, pa kako je, dakle, predmet veštačenja bio uništen, to je sudski veštak – balističar R.M. mogao dati svoj nalaz i mišljenje samo na osnovu navedene dokumentacije, sačinjene od strane ovlašćenih lica MUP-a RS. Takvo veštačenje, određeno naredbom suda, nema ni formalnih ni sadržinskih nedostataka zbog kojih bi se moglo smatrati nezakonitim dokazom.

Neosnovani su i navodi zahteva istog branioca, kojima se ističe da nedozvoljen dokaz u smislu odredaba ZKP predstavlja i iskaz kriminalističkog tehničara, obzirom da kriminalistički tehničar, kako se navodi u zahtevu, nije sudski veštak.

Iz spisa predmeta proizilazi da je kriminalistički tehničar J.V. saslušan u postupku pred prvostepenim sudom u svojstvu svedoka, u odnosu na činjenice koje je uočio prilikom pregleda bombi i pištolja koji je on, kao ovlašćeno – stručno lice MUP-a RS, izvršio i o pregledu sačinio zapisnik. Te činjenice su od značaja za utvrđivanje ispravnosti oružja čije je držanje predmet izvršenja krivičnog dela. Svedok je propisno upozoren i ispitan od strane suda i stranaka, te njegov iskaz ni formalno ni po sadržini nema nedostataka koji bi doveli u pitanje zakonitost ovog dokaza. Stoga je neosnovana tvrdnja branioca da je iskaz ovog svedoka nezakonit dokaz na kome se ne može zasnovati presuda.

Najzad, neosnovano se navodima oba zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, jer je zasnovana na transkriptima telefonskih razgovora vođenih 07,08. i 09. januara 2010. godine između okrivljenih LJ.L. i B.G., te između okrivljenih LJ.L. i S.Z., te da su ovi transkripti pribavljeni suprotno odredbama članova 504e i 504z stav 4. ZKP, i da su stoga morali biti izuzeti iz spisa na osnovu člana 337. stav 3. ZKP, važećeg u vreme preduzimanja ovih radnji i donošenje prvostepene presude (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

S tim u vezi, u zahtevima za zaštitu zakonitosti se ističe da je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, pravilno ukinuo prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog B.G., upravo iz razloga što je presuda u odnosu na ovog okrivljenog zasnovana na sadržini telefonskih razgovora između okrivljenih LJ.L. i B.G., i to na transkriptima razgovora koji su vođeni 07, 08. i 09. januara 2010. godine, iako je nadzor i snimanje telefonskih razgovora okrivljenog B.G. naloženo tek naredbom za snimanje od 11. januara 2010. godine, a zbog čega se, prema navodima branioca okrivljenog LJ.L., postavlja pitanje dozvoljenosti korišćenja ovih transkripata kao dokaza u odnosu na okrivljenog LJ.L. U zahtevu branioca okrivljenog S.Z. ističe se da se u naredbi istražnog sudije Okružnog suda u Pančevu Kri br.6/09 od 29.12.2009. godine, kojom je proširena naredba Kri br.6/09 od 25.11.2009. godine na okrivljenog S.Z., samo navodi da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivična dela iz člana 367. i 359. KZ, pri čemu ova naredba ne sadrži nikakvo obrazloženje, što je suprotno odredbama članova 504e i 504z stav 4. tada važećeg ZKP.

Izloženi navodi zahteva su neosnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 504e ZKP, koji se primenjivao u vreme izdavanja spornih naredbi, i to stavom 1, propisano je da na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, istražni sudija može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima, kao i optička snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo iz člana 504a Zakonika. Stavom 2. istog člana, propisano je da se mere iz stava 1. izuzetno mogu odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivičnih dela iz člana 504a Zakonika, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost, dok je stavom 3. propisano da mere iz stava 1. određuje istražni sudija obrazloženom naredbom, u kojoj se navode podaci o licu prema kojem se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sporoveđenja, te obim i trajanje mera.

Kako je u konkretnom slučaju istražni sudija Okružnog suda u Pančevu izdao naredbu o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora između okrivljenih LJ.L. i S.Z. zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo navedeno u članu 504a tač. 1, 2. i 3. ZKP, te obzirom da su naredbe istražnog sudije Kri br.6/09 donete 25.11.2009, 14.12.2009, 11.01.2009. i 29.12.2009. godine u odnosu na okrivljenog LJ.L., a dana 29.12.2009. godine proširene i na okrivljenog S.Z., imajući u vidu da navedene naredbe sadrže sve podatke propisane odredbom člana 504e stav 3. ZKP, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih LJ.L. i S.Z. u delu kojim se ukazuje da ovi transkripti predstavljaju nedozvoljen dokaz, ocenjeni neosnovanim.

Pri tome činjenica da je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog B.G. ukinuta jer se zasniva na transkriptima razgovora ovog okrivljenog sa okrivljenim LJ.L. od 07, 08. i 09. januara 2010. godine, nije od značaja, kako se to neosnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih. Ovo zbog toga što je izvođenje dokaza uvidom u transkripte telefonskih razgovora između okrivljenih LJ.L. i B.G. zasnovano na postojećoj zakonskoj naredbi prema okrivljenom LJ.L., pa je ovaj dokaz nesumnjivo zakonit dokaz u odnosu na njega. Zbog ocene sadržine ovih razgovora u odnosu na okrivljenog B.G., drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu samo u odnosu na okrivljenog B.G., pa to nije razlog zbog koga bi se ovaj dokaz mogao smatrati nezakonitim u odnosu na okrivljenog LJ.L.

Iz iznetih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, u delu kojim se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1.) ZKP, odbijeni su kao neosnovani, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

U ostalom delu zahtevi branilaca okrivljenih odbačeni su kao nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog LJ.L. ističe da je Viši sud u Pančevu, u dokaznom postupku, povredio pravo na odbranu okrivljenog jer nije prihvatio predlog odbrane da se izvrši DNK analiza biološkog materijala koji je pronađen na pakovanjima opojne droge i da se ovaj materijal uporedi sa biološkim materijalom LJ.L., dakle ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. U istom zahtevu ističe se da je prvostepena presuda nerazumljiva, da su razlozi presude međusobno u suprotnosti, te da je ostalo nejasno u koju verziju događaja prvostepeni sud veruje i iz kojih razloga, odnosno da je nejasno i neobrazloženo zbog čega sud veruje odbrani okrivljenog S.Z. u delu koji se odnosi na krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. KZ, te se dakle ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11.) ZKP. Zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2.) ZKP, isticanjem da su razlozi prvostepene presude u kojima se navodi zbog čega se ne veruje odbrani okrivljenog LJ.L. nerazumljivi i u suprotnosti sa navedenim dokazima u delu koji se odnosi na sadržinu telefonskih razgovora okrivljenog LJ.L.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Z., u preostalom delu, navodi se da su i prvostepeni i drugostepeni sud postojanje bitnog elementa krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ – namere da se opojna droga nabavi i drži radi prodaje, utvrdili isključivo na osnovu sadržine komunikacija dobijenih primenom posebnih mera, dakle osporava se sadržina telefonskih komunikacija, a što predstavlja činjenično pitanje, a ne pitanje dozvoljenosti dokaza, kako se pogrešno navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog S.Z.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisani su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, i to pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (povreda zakona iz člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. st. 3. i 4. ZKP).

Imajući u vidu da se u preostalom delu, zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih pravnosnažne presude pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11.) i 438. stav 2. tačka 2.) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, koje povrede nisu propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP kao razlog po kom okrivljeni preko svog branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni kasacioni sud u preostalom delu zahteve branilaca okrivljenih odbacio kao nedozvoljene.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2.) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                Vesko Krstajić, s.r.