Branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Đorđević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za izvršeno krivično delo.

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac kao razlog podnošenja zahteva ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Branilac okrivljenog ističe da su tokom trajanja prvostepenog postupka izrađena dva veštačenja, pri čemu se u jednom navodi da je krivica isključivo na strani okrivljenog AA, a u drugom veštačenju se navodi da su krivi i okrivljeni i oštećeni. Branilac dalje ističe da je tokom prvostepenog postupka vođen i parnični postupak, te navodi zaključke koji su izvedeni tokom parničnog postupka, odnosno navode nalaza i mišljenja sudskog veštaka, iz čega izvodi sopstvene zaključke da oštećeni BB nije mogao imati svojstvo oštećenog, te daje sopstveno tumačenje u pogledu nastanka opasne situacije. Pored toga, branilac okrivljenog navodi da je u toku postupka dostavio prigovor na veštačenje ali da sud nije uvažio predlog branioca i da im je time uskraćena mogućnost da angažuju stručnog savetnika. Iz svega navedenog odbrana izvodi zaključak da sud nije pravilno utvrdio sve okolnosti slučaja i činjenično stanje, na koji način daje sopstveno tumačenje utvrđenog činjeničnog stanja i izvedenih dokaza, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković