Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP-a, okrivljeni su oslobođeni od dužnosti plaćanja sudskog paušala dok troškova krivičnog postupka nije bilo, a na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP-a oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1249/14 od 12.11.2014. godine, odbijene su kako neosnovane žalbe branilaca okrivljenih a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenih S.M. i M.T., adv. V.D. i adv. M.C., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 2. ZKP-a, člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP-a, člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 3) ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ili pak da preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu tako što će okrivljene S.M. i M.T. osloboditi od optužbe ili im pak izrekne blažu krivičnu sankciju. Predložili su sudu da u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP-a odloži izvršenje pravnosnažne presude prema okrivljenima S.M. i M.T.

Vrhovni kasacioni sud je nakon što je primerak zahtev za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, održao sednicu veća, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP-a), na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.M. i M.T. u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branioci okrivljenih S.M. i M.T. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da su pravnosnažne presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, jer su zasnovane na dokazu koji po načinu pribavljanja nije u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Kao nezakonit dokaz branioci okrivljenih navode potvrdu o privremeno oduzetim predmetima MUP RS DP PU Zrenjanin od 18.01.2011. godine, na osnovu koje je sud, kako to branioci posebno ističu, neosnovano utvrdio da se radi o istovetnom predmetu - ukradenom kazanu i pored činjenice da oštećeni M.B. nije bio prisutan prilikom oduzimanja predmeta.

Istaknute navode branilaca okrivljenih a ceneći zakonitost preduzetih radnji u skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ne prihvata iz sledećih razloga:

Odredbom člana 225. stav 1. ZKP-a propisano je da su organi unutrašnjih poslova dužni da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vošđenje krivičnog postupka dok je stavom 2. istog člana propisano da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. člana 225. ZKP-a organi unutrašnjih poslova mogu da traže potrebno obaveštenje od građana, da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, da za neophodno potrebno vreme ograniče kretanje na određenom prostoru, da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta, da raspišu potragu za licima i stvarima za kojima se traga, da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni i oduzeti sastaviće zapisnik ili sačiniti službenu belešku.

Kako iz spisa predmeta potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS DP PU Zrenjanin od 18.01.2011. godine, proizilazi da su ovlašćena službena lica prilikom preduzimanja radnje - oduzimanje jednog bakarnog kazana u vidno oštećenom stanju, težine 43kg od lica M.G., postupala u svemu u skladu sa odredbom člana 225. stav 1. i 2. ZKP-a, a da je lice M.G. potvrdu potpisalo svojeručno bez primedbi, to se po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju ne može govoriti o nedozvoljenom dokazu odnosno o dokazu pribavljenom suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku pa samim tim ni o bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, na koje se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, zahtev branilaca okrivljenih u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, odbio kao neosnovan.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih S.M. i M.T. se kao razlog podnošenja zahteva ističu i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP-a, a naime da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu branioci samo formalno označavaju ovu povredu zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuju u čemu se ona sastoji, dok suštinski u obrazloženju zahteva osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjem u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza a iz kojih razloga, shodno članu 485. stav 4. ZKP-a, podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dozovljeno okrivljenom i njegovom braniocu.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji, pa kako branioci okrivljenih u podnetom zahtevu samo formalno označavaju povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP-a, a suštinski ukazuju na nedozvoljene razloge, odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud isti u tom delu odbacio.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP-a, koja takođe odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije predviđena kao dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev i u tom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude i to na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP-a, u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                          Vesko Krstajić, s.r.