.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 217/2016
17.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene D.K.1, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. a u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljene D.K.1, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K 162/14 od 21.05.2015. godine i Višeg suda u Pančevu Kž 260/15 od 11.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljene D.K.1, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K 162/14 od 21.05.2015. godine i Višeg suda u Pančevu Kž 260/15 od 11.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu K 162/14 od 21.05.2015. godine, okrivljena D.K.1, oglašena je krivom zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljena u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo. Okrivljena je obavezana da naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 64.500,00 dinara i da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom okrivljena je obavezana da oštećenoj D.K.2, naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 80.250,00 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a oštećena D.K.2 je sa imovinskopravnim zahtevom upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Pančevu Kž 260/15 od 11.12.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene D.K.1, a prvostepena presuda je potvrđena.
Okrivljena D.K.1, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda ne opredeljujući povrede zakona zbog kojih podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti i bez konkretnog predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda povodom podnetog zahteva.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti okrivljene, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljene D.K.1 je nedozvoljen.
Članom 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. tog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljena lično podnela zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćena, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljene D.K.1, nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
