Istom presudom u stavu III izreke okrivljeni BB je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Okrivljeni Dalibor Mladenović, Ivan Pavlović, Dušan Jančić i Ivan Kocić su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate iznos od 279.500,00 dinara, te su okrivljeni Dalibor Mladenović, Ivan Pavlović, Dušan Jančić, Ivan Kocić i AA obavezani da na ime sudskog paušala plate iznose od po 15.000,00 dinara svaki, dok su okrivljeni Dalibor Mladenović, Ivan Pavlović i Ivan Kocić obavezani da plate i ostale troškove krivičnog postupka (troškovi odbrane i veštačenja) u iznosima kako je to bliže označeno u izreci presude, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude. U odnosu na okrivljenog BB je određeno da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.585/2020 od 03.11.2020. godine u stavu I izreke, delimičnim usvajanjem žalbi Višeg javnog tužioca u Prokuplju, okrivljenog Dalibora Mladenovića i njegovog branioca i branilaca okrivljenog Ivana Pavlovića, preinačena je presuda Višeg suda u Prokuplju K.br.26/14 od 31.05.2019. godine u delu odluke o kazni, tako što se okrivljeni Dalibor Mladenović, Ivan Pavlović i Dušan Jančić za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osuđuju i to okrivljeni Dalibor Mladenović na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, a okrivljeni Ivan Pavlović i Dušan Jančić na kazne zatvora u trajanju od po 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, dok su u preostalom delu žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju, okrivljenog Dalibora Mladenovića i njegovog branioca i branilaca okrivljenog Ivana Pavlovića, kao i u celosti žalba branioca okrivljenog Dušana Jančića, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena. U stavu II izreke presude, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Ivana Kocića i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog BB, preinačena je prvostepena presuda u odnosu na okrivljene Ivana Kocića i BB, tako što su isti na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobođeni od optužbe za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ. U stavu III izreke presude, povodom žalbi Višeg javnog tužioca u Prokuplju i branioca okrivljenog AA, a po službenoj dužnosti, preinačena je prvostepena presuda u stavu II izreke, tako što je prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ. Određeno je da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljene Ivana Kocića, BB i AA padaju na teret budžetskih sredstava suda, a o čijoj visini će posebno odlučiti kako drugostepeni, tako i prvostepeni sud, u zavisnosti od toga pred kojim sudom su troškovi nastali.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Dalibora Mladenovića - advokat Ljiljana Denić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) i člana 38. stav 1. ZKP i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 395. stav 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Prokuplju K.br.26/14 od 31.05.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.585/2020 od 03.11.2020. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da u smislu odredbe člana 488. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažnih presuda;

- branilac okrivljenog Ivana Pavlovića - advokat Katarina Ranđelović, zbog povrede zakona iz člana 438. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini prvostepenu i drugostepenu odluku;

- branilac okrivljenog Dušana Jančića - advokat Aleksandar Jovanović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini presude Višeg suda u Prokuplju K.br.26/14 od 31.05.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.585/2020 od 03.11.2020. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje, te da na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne odluke suda u odnosu na okrivljenog Dušana Jančića odloži do odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Mladenovića je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog Dalibora Mladenovića u podnetom zahtevu ukazuje da je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, obzirom da je pobijana prvostepena presuda Višeg suda u Prokuplju K.br.26/14 od 31.05.2019. godine doneta od strane sudije koji se morao izuzeti od vršenja sudijske dužnosti shodno odredbi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbama člana 37. stav 1. ZKP predviđene su situacije u kojima je, u cilju obezbeđenja pretpostavke nepristrasnog suda, obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, kada je zbog neke njegove povezanosti sa strankama ili sa predmetom, dovedena u sumnju njegova objektivnost u postupanju. Time je uspostavljena apsolutna zakonska pretpostavka neobjektivnosti sudije koji je u nekoj od pravnih situacija i odnosa, predviđenih stavom 1. tačka 1) do 4) člana 37. ZKP. Odredba člana 38. stav 1. ZKP obavezuje sudiju da prekine svaki rad na predmetu ukoliko postoje razlozi za njegovo izuzeće predviđeni odredbom člana 37. stav 1. ZKP.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu i donošenju prvostepene presude učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, između ostalog, iz razloga što je u istom predmetu odlučivao o potvrđivanju optužnice (član 37. stav 1. tačka 4) ZKP).

Učestvovanje u suđenju sudije koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti iz razloga što je u istom predmetu preduzimao određene radnje tokom prethodnog postupka i pripreme suđenja, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja povredu odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojom je propisano da svako tokom odlučivanja o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, formiranim na osnovu zakona, pod uslovom da se radi o radnjama i odlukama kojima se može uticati na vođenje i ishod postupka i koji stoga objektivno mogu dovesti u sumnju nepristrasnost i nezavisnost suda.

U konkretnom slučaju, pobijanu prvostepenu presudu K.br.26/14 od 31.05.2019. godine kojom su okrivljeni Dalibor Mladenović, Ivan Pavlović i Dušan Jančić oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđeni na kazne zatvora bliže označene u izreci te presude, a koja presuda je preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.585/2020 od 03.11.2020. godine u delu odluke o kazni, tako što su okrivljeni osuđeni i to okrivljeni Dalibor Mladenović na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, a okrivljeni Ivan Pavlović i Dušan Jančić na kazne zatvora u trajanju od po 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, doneo je Viši sud u Prokuplju, postupajući po sudiji Mališi Stojanoviću kao predseniku veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sudija Mališa Stojanović kao član vanpretresnog veća Višeg suda u Prokuplju učestvovao u odlučivanju po prigovoru okrivljenog Dalibora Mladenovića i prigovorima drugih okrivljenih protiv optužnice Višeg javnog tužioca u Prokuplju KT.br.60/10 od 24.01.2011. godine i donošenju rešenja Kv.br.8/11 od 08.02.2011. godine kojim su ti prigovori odbijeni kao neosnovani, čime je optužnica saglasno odredbama člana 282. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) stupila na pravnu snagu, nakon čega je sudija Mališa Stojanović bio predsednik pretresnog veća Višeg suda u Prokuplju, koje je donelo pobijanu prvostepenu presudu K.br.26/14 od 31.05.2019. godine.

Veće koje je odlučivalo o prigovorima protiv optužnice, saglasno ovlašćenjima u tada važećem procesnom zakonu (član 277. u vezi sa članom 274. stav 1. tačka 3) ZKP), ocenilo je da su činjenice i dokazi na kojima se zasniva optužnica u konkretnom slučaju, po svom kvalitetu i značaju podobni za zaključak da postoji osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im optužnicom stavljena na teret, dakle da su ispunjeni zakonski uslovi da se okrivljeni izvedu pred sud.

Na, u bitnom identičan način, odredbe člana 338. stav 1. tačka 3) i stav 2. sada važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011.godine), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, sadrže ovlašćenja za vanpretresno veće da u postupku ispitivanja optužnice ceni da li ima dovoljno dokaza za „opravdanu sumnju“ da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe, sa istom posledicom te ocene, kao u ranije važećem procesnom zakonu, izvođenja okrivljenog pred sud, ako veće nađe da za to u činjenicama ili dokazima u optužnom aktu postoji dovoljno osnova ili u slučaju suprotnog zaključka, donošenja odluke o obustavljanju postupka.

Iz navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da učešće sudije Mališe Stojanovića u veću u odlučivanju o prigovorima na optužnicu, kojom prilikom su članovi veća razmatrali u istrazi prikupljene podatke i dokaze, zauzimali stavove i izjašnjavali se u pogledu dovoljnosti tih dokaza za potreban stepen sumnje o delu okrivljenih, odnosno odlučivali u toj fazi o daljoj sudbini postupka, predstavlja postupanje u krivičnom predmetu i donošenje procesne odluke koja je od bitnog uticaja na položaj okrivljenih, a koje odlučivanje je po načinu donošenja odluke, sadržini i posledicama u biti identično postupanju i odlučivanju u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice. Ovo je predstavljalo zakonom predviđen razlog za obavezno izuzeće sudije Mališe Stojanovića od vršenja sudijske dužnosti u vreme održavanja glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude, a u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Kako je u konkretnom slučaju prvostepeni Viši sud u Prokuplju učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP, a imajući u vidu odredbu člana 492. stav 2. ZKP kojom je propisano da ako organ postupka koji je odlučivao o redovnom pravnom leku nije bio ovlašćen po odredbama ovog zakonika da otkloni povredu koja je učinjena u pobijanoj odluci ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, a Vrhovni kasacioni sud po usvajanju zahteva za zaštitu zakonitosti podignutog u korist okrivljenog nađe da je zahtev osnovan i da radi otklanjanja učinjene povrede zakona treba ukinuti ili preinačiti pobijanu odluku, ukinuće ili preinačiti i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku iako njome nije povređen zakon, to je Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 492. stav 2. ZKP ukinuo i pobijanu presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.585/2020 od 03.11.2020. godine.

Sledstveno napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Mladenovića - advokata Ljiljane Denić i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Prokuplju K.br.26/14 od 31.05.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.585/2020 od 03.11.2020. godine, te spise predmeta vratio Višem sudu u Prokuplju na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i najpre otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Kako je odredbom člana 489. stav 2. ZKP predviđeno da će Vrhovni kasacioni sud ako nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojeg nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiti po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji (beneficium cohaesionis), to je Vrhovni kasacioni sud, postupajući po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 489. stav 2. ZKP, ukinuo napred navedene pravnosnažne presude i u odnosu na saokrivljene Ivana Pavlovića i Dušana Jančića, nalazeći da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog Dalibora Mladenovića postoje i u odnosu na saokrivljene Ivana Pavlovića i Dušana Jančića čiji branioci su podneli zahteve za zaštitu zakonitosti, ali ne u tom pravcu, te je i u odnosu na ove okrivljene primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP ukinuo pobijane pravnosnažne presude, Vrhovni kasacioni sud se u ovoj presudi nije upuštao u ocenu ostalih povreda zakona na koje se ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog Dalibora Mladenovića, kao ni u ocenu povreda zakona na koje se ukazuje u zahtevima branilaca okrivljenih Ivana Pavlovića i Dušana Jančića.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić