Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, a u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Naime, pobijanim prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu dosuđeni su troškovi krivičnog postupka okrivljenom D.M. u iznosu od 807.000,00 dinara i to na ime odbrane od strane branioca, budući da je pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe, pri čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja obračunata nagrada branioca u skladu sa važećom Advokatskom tarifom i detaljno je navedeno za koje radnje braniocu pripada nagrada i u kom iznosu. Prvostepeni sud u obrazloženju rešenja naveo je i to da okrivljenom nije priznao naknadu troškova na ime sastava podnesaka od strane branioca iz razloga što su činjenice navedene u podnescima mogle biti iznete i na glavnom pretresu, a da takođe nije priznao ni putne troškove branioca iz razloga što u tom pravcu nisu dostavljeni dokazi, pri tom nalazeći da je okrivljeni imao mogućnost da angažuje branioca iz sedišta suda. Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog našao da je neosnovan žalbeni navod branioca da okrivljenom pripada pravo na naknadu troškova na ime nagrade za sastav podneska od 10.12.2013. godine, imajući u vidu da je reč o podnesku u kome se predlaže da se iz spisa izdvoji dokaz što je moglo da se učini i na glavnom pretresu kao i da nije osnovan ni žalbeni navod da okrivljenom pripada pravo na naknadu troškova na ime putnih troškova branioca na relaciji Beograd – Kragujevac, jer je okrivljeni imao prebivalište u Kragujevcu, pa je stoga mogao da angažuje nekog od brojnih advokata iz Kragujevca u kom slučaju ne bi ni nastali putni troškovi i da sledstveno tome u konkretnom slučaju putni troškovi branioca nisu nužni izdaci.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP je između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca. Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavlja krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6. tog Zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Članom 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, propisano je da su stranka ili nadležni organ, dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 8. iste Tarife propisano da advokatu pripada naknada za stvarne troškove koji su bili potrebni za obavljanje poverenih mu poslova, a članom 9. iste Tarife između ostalog je propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz, naknada za smeštaj, naknada za odsustvovanje iz advokatske kancelarije.

Imajući u vidu navedene odredbe po nalaženju ovog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, jer okrivljeni ima pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastav podneska od 10.12.2013. godine, kojim je traženo da se iz spisa predmeta izdvoji dokaz, bez obzira što je ovakav predlog mogao biti stavljen i na glavnom pretresu.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan stav nižestepenih sudova da okrivljenom ne pripada ni naknada troškova krivičnog postupka koje je imao na ime nužnih izdataka branioca – putnih troškova na relaciji Beograd – Kragujevac – Beograd, sa obrazloženjem da je okrivljeni mogao da angažuje branioca iz Kragujevca i da u konkretnom slučaju putni troškovi branioca ne predstavljaju nužne izdatke, a što je u suprotnosti sa odredbom člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kojim članom je propisano da advokatu pripada naknada za odsustvovanje iz advokatske kancelarije i za prevoz, kada obavlja poslove izvan sedišta advokatske kancelarije kao što je ovde slučaj.

S obzirom na navedeno, po nalaženju ovog suda, pobijana rešenja su doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP, jer troškovi krivičnog postupka na ime nagrade i nužnih izdataka branioca, u situaciji kada je okrivljeni pravnosnažno oslobođen od optužbe, treba da padnu na teret budžetskih sredstava, a ne da iste snosi okrivljeni.

Iz iznetih razloga, oba rešenja su morala biti ukinuta i predmet vraćen Osnovnom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istima, te će imajući u vidu odredbe zakona i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, uz napomenu da se prema odredbi člana 78. stav 3. ZKP, smatra da je odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan branilac, tako da angažovanje drugog i svakog sledećeg branioca ne predstavlja nužan izdatak okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao o navodima zahteva branioca okrivljenog kojima se ističe da su nižestepeni sudovi na štetu okrivljenog učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, time što predmet optužbe nije potpuno rešen, sa obrazloženjem da iako su zahtevom za naknadu troškova traženi, pored ostalog, troškovi po osnovu odbrane od strane advokata na šest održanih ročišta u istrazi odlučeno je o troškovima samo za pet održanih ročišta, zatim da zahtev nije razmatran za uvećane troškove za odbranu od strane advokata i to za ona ročišta koja su trajala duže od jednog sata, niti je zahtev rešen u delu kojim je tražena naknada troškova na ime pristupa branioca na neodržan glavni pretres dana 24.01.2013. godine, kao što nije odlučeno ni o naknadi troškova na koju ima pravo advokat – branilac za odsustvovanje iz kancelarije. Ovo s toga jer se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP (koja formalno predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP), odnosi samo na procesnu situaciju kada presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, a ne i na odlučivanje o zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1), odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                           Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                         Janko Lazarević,s.r.