.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 219/2016
24.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.L., zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.L., advokata D.A. iz S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru 4K.298/2012 od 13.09.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1353/13 od 12.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 24.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.L., advokata D.A., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru 4K.298/2012 od 13.09.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1353/13 od 12.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru 4K.298/2012 od 13.09.2012. godine, okr. N.L., oglašen je krivim za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2-dve godine u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 14.11.2008.godine do 17.11.2008. godine, kao i od 08.11.2009. godine do 03.12.2009. godine. Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudu paušala u iznosu od 3.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznosa od 22.600,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećene S.G., I.S. i M.M. za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućene na parnicu, a prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana koja može trajati duže od vremena izrečene kazne zatvora, ali ne duže od 3-tri godine, s tim da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora.
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 1353/13 od 12.11.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog N.L., advokata D.A. i presudu Osnovnog suda u Zaječaru K.br.298/12 od 13.09.2012. godine, potvrdio.
Branilac okr. N.L., adv. D.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će u celini ukinuti presudu Osnovnog suda u Zaječaru 4K.br.298/2012 od 13.09.2012. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1353/13 od 12.11.2015. godine i predmet vratiti na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.L. je nedozvoljen.
Pobijajući označene pravnosnažne presude zbog povrede zakona, koju ne opredeljuje u smislu odredaba člana 485. stav 4. u vezi sa stavom 1. tačka 1) ZKP, na koje se poziva, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da pobijana drugostepene presuda ne sadrži valjane razloge za ocenu suda iskaza oštećenih I.S. i M.M., kao saglasnih u pogledu prepoznavanja okrivljenog kao izvršioca dela i opisa njegovog izgleda i ponašanja i za odbijanje predloga odbrane da se sasluša svedok I.N. i izvrši dopunsko veštačenje zdravstvenog stanja okrivljenog u vreme izvršenja dela i s tim u vezi njegove sposobnosti za izvršenje dela, čime branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, ukazujući na neosnovanost odbijanja pomenutih dokaznih predloga odbrane i neophodnost izvođenja predloženih dokaza, s obzirom na protivrečnost iskaza oštećenih I.S. i M.M. sa iskazom svedoka dr. B.J. iz kojeg proizilazi da okrivljeni nije bio sposoban za izvršenje predmetnog krivičnog dela, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje kritičnog dana.
Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.L. ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r. Janko Lazarević,s.r.
