Viši sud u Zaječaru, presudom 4Kž1 210/15 od 11.07.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Gramića i presudu Osnovnog suda u Zaječaru K 288/2014 od 17.06.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. AA, adv. Nebojša Gramić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, zbog povrede zakona na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona, pozivajući se na opštu odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez opredeljenja o kojoj tačno povredi zakona je reč, ali iz navoda u obrazloženju zahteva proizilazi da osporava činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno. Naime, ukazujući, u odnosu na krivično delo iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 281. stav 2. i 1. KZ, na neprihvatljivost zaključka suda o odgovornosti okrivljenog za povređivanje oštećenog BB, branilac okrivljenog u zahtevu negira postojanje, u pobijanoj pravnosnažnoj presudi utvrđenog propusta okrivljenog da preduzme sve potrebne mere zaštite objekta i radnika i uzročne veze između propusta okrivljenog i pada i povređivanja oštećenog, uz sopstvenu analizu i ocenu dokaza za koje smatra da ih je sud pogrešno cenio (iskaz oštećenog i svedoka VV i GG) ili propustio da ceni (Uputstvo za upotrebu i održavanje dizalice sa konzolom i Evidencija o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad), iz koje izvodi činjenične zaključke o potkrepljenosti odbrane okrivljenog, drugačije i suprotne onim koje izvodi sud, dok u odnosu na krivično delo iz člana 357. stav 3. u vezi sa stavom 2. i 1. KZ, stav iznet u zahtevu o nepostojanju elementa tog dela koji se tiče neistinitosti podataka u predmetnom ugovoru o radu, obrazlaže sopstvenim viđenjem i ocenom činjenica koje smatra relevantnim za postojanje dela, a koje se odnose na volju ugovornih strana u pogledu sadržine ugovora, različitim od činjeničnih utvrđenja i zaključaka suda o činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Međutim, činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, prema odredbama čalana 485. ZKP, kojim su propisani razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i posebno razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca (stav 4. istog člana), nije predmet razmatranja i ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA nedozvoljen, u smislu citirane zakonske odredbe.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja tako što je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić