Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 243/20 od 03.03.2020. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijano rešenje Apelacionog suda u Beogradu i kao stvarno i mesno nadležan za postupanje u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog navedenih krivičnih dela, po optužnom predlogu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 896/19 od 23.09.2019. godine, odredi Prvi osnovni sud u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Vladimiru Stojiću, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe da je Apelacioni sud u Beogradu, donoseći pobijano rešenje Kžr - As 13/19 od 10.12.2019. godine, učinio povredu odredbi člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 22. stava 1. Zakona o uređenju sudova.

Naime, Apelacioni sud u Beogradu je pobijanim rešenjem odredio Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, kao stvarno i mesno nadležan za postupanje u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, po optužnom predlogu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 896/19 od 23.09.2019. godine, sa obrazloženjem da je pomenutim optužnim aktom, pokrenut postupak protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je nadležan Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, te kako je krivični postupak pokrenut podnošenjem optužnog akta – to je za postupanje u ovom predmetu nadležan taj sud. Pri tome, Apelacioni sud u Beogradu je u pogledu krivičnog dela iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, imao u vidu načelo „ko može više može i manje“, te da shodno tome sud višeg ranga ne može biti posmatran kao sud koji pruža manje procesne garancije, pa je našao, da je i u pogledu tog krivičnog dela za postupanje nadležan Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije.

Postupajući na opisani način, Apelacioni sud u Beogradu je pobijanim rešenjem učinio povredu člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova.

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud, i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti.

Odredbom člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, predviđeno je da će se krivični postupci pokrenuti zbog krivičnih dela iz člana 2. tog zakona (između ostalog zbog krivičnog dela iz člana 364. KZ), okončati pred javnim tužilaštvom ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre dana početka primene ovog zakona, dok je članom 33. istog zakona predviđeno da navedeni zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 01.03.2018. godine.

Prema odredbi člana 7. tačka 1) ZKP, krivični postupak je pokrenut donošenjem naredbe za sprovođenje istrage (član 296.), potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga (član 341. stav 1.), donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku (član 498. stav 2.), određivanje glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku (član 504. stav 1., član 514. stav 1. i član 515. stav 1.) i određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja (član 523.).

Iz spisa predmeta proizilazi da je u konkretnom slučaju krivični postupak protiv okrivljenog AA pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage Višeg javnog tužioca u Beogradu Kti 239/15 od 16.07.2015. godine, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Nadalje iz spisa predmeta proizilazi da je Viši javni tužilac u Beogradu dana 23.01.2019. godine, dostavio Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu spise Kti 239/15, uz nacrt optužnog predloga protiv okrivljenog AA, u skladu sa članom 103. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima, pravno kvalifikujući radnje okrivljenog AA kao krivično delo falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te da je shodno navedenom nacrtu, javni tužilac Prvog OJT u Beogradu, dana 23.09.2019. godine podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu optužni predlog Kt 896/19 protiv okrivljenog AA zbog navedenih krivičnih dela, nakon čega se Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje u predmetnom krivičnom postupku i nakon pravnosnažnosti rešenja spise dostavio Višem sudu u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, koji je Apelacionom sudu u Beogradu podneo predlog za rešavanje sukoba nadležnosti Kpo4 62/19 od 03.12.2019. godine.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, posebno odredbu člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog, stvarno i mesno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je bio nadležan i pre početka dana primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, tj. pre 01.03.2018. godine, jer je za krivična dela, koja se okrivljenom stavljaju na teret u ovom postupku, propisana kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina (krivično delo iz člana 357. stav 3 u vezi stava 1. KZ), odnosno u trajanju od jedne do osam godina (krivično delo iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. KZ) – na šta osnovano ukazuje i Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 243/20 od 03.03.2020. godine, preinačio pobijano pravnosnažno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kžr - As 13/19 od 10.12.2019. godine, tako što je za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, po optužnom predlogu Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 896/19 od 23.09.2019. godine, kao stvarno i mesno nadležan, odredio Prvi osnovni sud u Beogradu.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                       Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić