Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv kojeg je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, u odnosu na pravnosnažno rešenje SIK br. 3/21 od 10.02.2021. godine, dok je odluku prvostepenog nadležnog organa kojom je odlučeno o zakonskoj rehabilitaciji, Vrhovni kasacioni sud smatrao postupkom koji je prethodio sudskoj odluci.

Po navodima branioca iznetim u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, pobijanim rešenjem učinjena je povreda zakona koja se ogleda u činjenici da iako su ispunjeni uslovi, pravnosnažno je u žalbenom postupku odbijen zahtev okrivljenog da se utvrdi da je nastupila zakonska rehabilitacija po presudi Osnovnog suda u Novom Pazaru 8K br. 306/15 od 26.09.2017. godine, kojom je okrivljeni AA zbog krivičnog dela iz člana 123. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) osuđen na novčanu kaznu. Naime, kako okrivljeni pre osude za krivično delo učestvovanje u tuči nije bio osuđivan, niti je nakon toga osuđivan i kako je protekao rok od 3 godine od dana kada je novčana kazna izvršena, a da u međuvremenu okrivljeni nije učinio novo krivično delo, to je odbijanjem zahteva da se utvrdi nastupanje zakonske rehabilitacije povređena odredba člana 98. Krivičnog zakonika. Po navodima branioca, sud je pogrešno postupio kada je žalbu branioca odbio kao neosnovanu i u prilog svog zaključka da nema mesta utvrđivanju zakonske rehabilitacije naveo da je utvrdio da se protiv okrivljenog vodi krivični postupak za novo krivično delo, učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju. Na taj način pobijanim rešenjima prejudicira se krivični postupak koji je u toku prema okrivljenom jer činjenica da li je neko lice učinilo krivično delo ili ne, utvrđuje se jedino pravnosnažnom sudskom odlukom, pa je samim tim povređena i pretpostavka nevinosti propisana članom 3. ZKP i članom 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Ovi navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. Stavom 2. tačka 3. istog člana, propisano je da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice koje je osuđeno na novčanu kaznu u roku od 3 godine od dana kada je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo.

Međutim, pored ispunjenja uslova iz člana 98. stav 1. KZ koji su propisani odredbama materijalnog zakona, odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima je uređen postupak za rehabilitaciju, odredbom člana 570. ZKP propisani su i procesni uslovi u postupanju nadležnog organa u smislu da će pre odlučivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije, nadležni organ iz člana 569. ovog zakonika obaviti potrebna proveravanja, a naročito ispitati: 1) da li je izvršena sporedna kazna ili još traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

Dakle, nadležni organ koji donosi rešenje mora da utvrdi ne samo da lice u pitanju nije u određenom periodu bilo osuđeno već i da u tom periodu nije učinilo krivično delo po kome bi postupak bio u toku, jer članovi 98. i 99. KZ ne vezuju rehabilitaciju (brisanje osude), za odsustvo nove osude. Donošenje rešenja o rehabilitaciji se odlaže ako je krivični postupak u toku, do okončanja postupka.

Samim tim, kako je sud uvidom u spise predmeta i uverenje Višeg suda u Novom Pazaru KU. br. 37/21 od 10.02.2021. godine utvrdio da je prema okrivljenom AA pokrenuta istraga i da je u toku krivični postupak pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru broj K-488/2018 zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. KZ, pravilno je primenom odredbe člana 570. ZKP našao da nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije. Pored toga, donošenjem nižestepenih rešenja u kojima se utvrđuje da je protiv okrivljenog u toku krivični postupak, ne prejudicira se u vezi osude za krivični postupak koji je u toku, pa se time ni ne čini povreda prezumpcije nevinosti okrivljenog na koju se neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije, te da nižestepenim rešenjima sud nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić