Istom presudom na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeno Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica RMU “Soko“ iz Sokobanje, pogon ... je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeno na parnični postupak.

Stavom drugim navedene presude okrivljeni AA je oslobođen optužbe da je učinio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika. Oštećeni je u tom delu na osnovu odredbe člana 258. stav 3. ZKP, a radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 674/21 od 15.11.2021. godine, odbijene su kao neosnovane između ostalih, žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV i prvostepena presuda potvrđena, osim u odnosu na okrivljenog GG, u odnosu na koga je doneto rešenje Kž1 674/21 od 12.11.2021. godine, o obustavi postupka usled smrti okrivljenog.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Gordan Pantić, u smislu odredabe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, te pravnosnažne presude u celini ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, čl.488. stav 2. ZKP razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da okrivljeni nemaju svojstvo odgovornog lica, da okrivljeni u konkretnom slučaju nisu vršili nikakve poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, te nisu mogli da koriste svoj položaj ili ovlašćenja, niti da prekoračuju granice svojih ovlašćenja ili da ne vrše svoje dužnosti. Takođe branilac navodi da dokazima izvedenim tokom prvostepenog i drugostepenog postupka sudovi nisu sa „izvesnošću“ izveli zaključak o nesumnjivom postojanju ili nepostojanju činjenica, zasnovanih na objektivnim merilima rasuđivanja da su okrivljeni na način, u vreme i na mestu opisanom u optužnici učinili krivična dela. Branilac dalje u zahtevu osporava obeležje krivičnog dela iz člana 227. Krivičnog zakonika, time što navodi da u izreci prvostepene presude nedostaje utvrđena imovinska šteta naneta drugom licu.

Krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. Stavom dva istog člana je propisan teži oblik ukoliko je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara, a stavom tri istog člana, propisan je još teži oblik, ukoliko je pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

Prema stanju u spisima, okrivljeni, su u vreme, na mestu i na način opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela, čije izvršenje su hteli, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela, i to okrivljeni AA i okrivljeni BB, kao odgovorna lica, ..., a okrivljeni VV, kao odgovorno lice, ..., na način opisan u izreci prvostepene presude neovlašćeno utovarili, utvrđivali težinu utovarenog uglja u prevozno sredstvo, sačinjavali otpremnice sa netačnim podacima o vrsti i težini utovarenog isporučenog uglja, prisvojili i transportovali na nepoznatu lokaciju komercijalni ugalj asortimana „kocka prana“, „orah prani“ i „komad“, u skladu sa dogovorom, na koji način su pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist, čija vrednost je pojedinačno precizirana u izreci prvostepene presude za svakog od okrivljenih.

Članom 112. tačka 5) Krivičnog zakonika propisano je da se odgovornim licem u pravnom licu smatra lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenih da sva trojica okrivljenih nisu imala svojstvo odgovornih lica, imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu člana 112. tačka 5) KZ, kojom je propisano da odgovorno lice može vršiti pored poslova upravljanja i nadzora, odnosno rukovodećih pozicija i druge poslove iz delatnosti pravnog lica, pod kojim pojmom se podrazumevaju sve delatnosti u oblasti privrede, kao i lica kojima je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova, što obuhvata kako zaposlene u privrednom društvu, tako i ona lica kojima su povereni pojedini poslovi.

Kako su okrivljeni AA i okrivljeni BB, oglašeni krivim da su krivično delo izvršili u svojstvu ..., a okrivljeni VV, u svojstvu ..., koji su u konkretnoj situaciji iskoristili svoja ovlašćenja da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist u tačno utvrđenom iznosu, to je nesporno da su sva trojica okrivljenih imala svojstvo odgovornih lica.

Pribavljanje protivpravne imovinske koristi je jedno od alternativnih obeležja posledice radnje krivičnog dela, pa nije neophodno da izreka presude sadrži drugi alternativni oblik posledice, a to je „da drugom nanese imovinsku štetu“, na koju se u zahtevu ukazuje.

Imajući u vidu da je protivpravna imovinska korist pribavljena za sebe, utvrđena i tačno navedena u izreci presude, uz ostala obeležja krivičnog dela iz člana 227. stav 2. i stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koji su okrivljeni oglašeni krivim, to se neosnovano zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, da okrivljeni nemaju svojstvo odgovornog lica, kao i da nedostaje imovinska šteta naneta drugom licu.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno opredeljuje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, koje u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali u navodima zahteva ne obrazlaže u čemu se konkretne povrede sastoje. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje navedene povrede, koja u smislu člana 484 ZKP, nema propisan sadržaj, nije upuštao.

Pored toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti opredeljuje i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koju obrazlaže osporavanjem ocene izvedenih dokaza, u kojim navodima branilac suštinski ne daje razloge zašto smatra da su dokazi nezakoniti, već osporava njihovu ocenu, na koji način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda zahteva jer povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja razloge u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Gordana Pantića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić