Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 787/24 od 03.10.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva, podnela je branilac okrivljenog Gorana Markovića, advokat Jelena Marković Rosić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijanu drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da mu izrekne blažu sankciju ili ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i u smislu člana 488. stav 2. ZKP i čl.18. st.1 u vezi čl.33. st.4 Ustava Republike Srbije, okrivljenog i branioca obavesti o sednici veća, kao i da u smislu čl.488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna zahteva podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna zahteva su neosnovani.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd – UKP Četvrto odeljenje od 22.06.2018. godine.

S tim u vezi navodi da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima sama po sebi i po načinu pribavljanja suprotna odredbama ZKP, Ustavu RS i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava, jer je rezultat torture i niza nezakonitih radnji, pa su i ostali dokazi proistekli iz navedene potvrde nezakoniti i to: fizičko hemijsko veštačenje NKTC od 22.06.2018. godine i nalaz i mišljenje DNK centra za genetiku od 22.08.2018. godine. Branilac u zahtevu navodi da policijski službenici Četvrtog odeljenja nisu bili na licu mesta, niti su preduzeli bilo koju radnju o kojoj su naknadno sačinili zapisnike. U potvrdi o privremeno oduzetim predmetima pored predmeta proisteklih iz zapisnika o pregledu prevoznog sredstva i zapisnika o pregledu lica, nalazi se još osam drugih predmeta koji po navodima odbrane nisu proistekli niti su u zakonitoj vezi sa pregledom lica ili prevoznog sredstva, pa ista nije pribavljena shodno odredbi člana 147. i 150. ZKP, odnosno nije konstatovano iz koje radnje je oduzimanje predmeta proisteklo, niti gde su predmeti pronađeni. Branilac navodi da su u konkretnoj situaciji predmeti oduzeti od svedoka AA, koji ih je pre toga pronašao, a ne od okrivljenog. Branilac ističe da je okrivljeni bio izložen torturi pre potpisivanja sporne potvrde, kao i da ne zna šta je potpisao i da bi zbog pretrpljenog straha sve potpisao. Imajući navedeno u vidu, na ovako pribavljenom dokazu, pa i ostalim dokazima koji su proistekli iz tog dokaza se ne može zasnivati odluka suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz... a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku.

Odredbom člana 147. ZKP propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbama člana 150. ZKP propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, od koga se oduzimaju kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd – UKP Četvrto odeljenje dana 22.06.2018. godine, proizlazi da je ovlašćeno službeno lice na osnovu člana 147. ZKP u vezi člana 150. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz čl.286. stav 1. i 2. ZKP, dana 22.06.2018. godine, od okrivljenog Gorana Markovića privremeno oduzelo predmete: 1) 200, 98 grama opojne droge heroin, 2) 17.300,00 dinara, 3) 20 evra u apoenima od po 10 evra, 4) 1 pmv marke Mercedes C200, reg.ozn. ..., 5) saobraćajnu dozvolu za navedeno vozilo na ime BB, 6) 1 ključ pripadajućeg vozila u vidu priveska sa znakom Mercedes, 7) 1 crnu torbicu sa natpisom „Emporio Armani“, 8) 1 ključ od vozila marke BMV sa pripadajućim dodacima, 9) 1 mobilni telefon crne boje, marke ZTE, 10) 1 mobilni telefon marke Samsung i 11) 1 kovertu od Unika osiguranja, na ime VV, a koju potvrdu je bez primedbi potpisao okrivljeni Goran Marković, u svojstvu građanina, kao i ovlašćeno službeno lice Nebojša Ljubisavljević.

Prema tome, potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd – UKP Četvrto odeljenje dana 22.06.2018. godine je sačinjena shodno ovlašćenjima službenih lica u slislu člana 286. ZKP i ispunjava sve zakonske uslove u smislu člana 147. i 150. ZKP, imajući u vidu njenu sadržinu, pa po oceni Vrhovnog suda, formalno po načinu pribavljanja i po sadržini nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Takođe i dokazi proistekli iz navedene potvrde i to: fizičko hemijsko veštačenje NKTC od 22.06.2018. godine i nalaz i mišljenje DNK centra za genetiku od 22.08.2018. godine, su takođe zakoniti dokazi i po načinu pribavljanja i po sadržaju i na istima se može zasnivati sudska odluka.

Imajući u vidu navedeno, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, su neosnovani.

Pitanjem zakonitosti potvrde, sa aspekta odbrane okrivljenog- tvrdnjama o navodnoj torturi koja je nad njim i njegovim maloletnim sinom vršena pre potpisivanja potvrde (postojanje torture proizlazi iz medicinske dokumentacije za okrivljenog), se bavio prvostepeni sud i imajući u vidu sve okolnosti, zaključio da se ne mogu prihvatiti tvrdnje okrivljenog u pogledu primene sile i nanošenja povreda od strane policijskih službenika. Detaljna analiza dokaza o navodima okrivljenog predstavlja utvrđivanje činjeničnog stanja, pa je i pitanje uslovljenosti potpisivanja potvrde prethodno sprovedenom torturom nad njim, na koju se ponovo ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, stvar utvrđivanja činjeničnog stanja, kojom se Vrhovni sud, po vanrednom pravnom sredstvu, ne može baviti, jer povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP. Pored toga, činjenično stanje je utvrđeno na osnovu brojnih dokaza koji su izvedeni, tokom dokaznog postupka. Osim navedenog, branilac se u zahtevu bavi i analizom činjeničnih navoda iskaza policijskih službenika datih prilikom njihovog ispitivanja u svojstvu svedoka, kao i činjenicama ko je od pripadnika UKP policije bio na licu mesta, ko je pronašao crnu torbicu koja je odbačena iz vozila, na koji način odbrana ukazuje takođe na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Branilac okrivljenog, advokat Jelena Marković Rosić u zahtevu za zaštitu zakonitosti i dopuni zahteva ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim da je neovlašćeno radi prodaje držao supstancu proglašenu za opojnu drogu - heroin, koja supstanca se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.31/18, 49/18, 96/18, 28/19, 38/19), koji Pravilnik je u trenutku donošenja pobijane drugostepene presude prestao da važi, tako da je navedena presuda doneta primenom tog nevažećeg propisa, čime je učinjena navedena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenio je kao neosnovane.

Prema odredbi člana 112. stav 15. KZ, opojnim drogama smatraju se supstance i preparati koji su zakonom i drugim propisom zasnovanim na zakonu proglašeni za opojne droge.

Na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Sl. glasnik RS“, br.99/10 i 57/2018), donet je Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.31/18) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret.

Po navodima odbrane, citirani Pravilnik je prestao da važi donošenjem Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.38/19), koji je stupio na snagu 24.05.2019. godine, nakon izvršenja krivičnog dela i koji je prvostepeni sud trebalo da primeni. Međutim, Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci je u međuvremenu nekoliko puta menjan, poslednja izmena Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br. 58/24) koji je stupio na snagu 13.07.2024. godine i bio važeći u vreme donošenja pobijane drugostepene presude.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da je neosnovan navod zahteva branioca okrivljenog da je prvostepeni sud u činjeničnom opisu dela u izreci presude pogrešno označio Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, s obzirom na to da se i u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela („Sl. glasnik RS“, br.38/19), kao i u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“ br.58/24) koji je važio u vreme donošenja drugostepene presude, heroin (pod tačkom 121.) nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a koje se shodno odredbi člana 112. stav 15. KZ smatraju opojnom drogom.

Prema tome, Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl. glasnik RS“, br.31/18, 49/18, 96/18, 28/19, 38/19), na koji se branilac poziva u zahtevu, a koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela, i koji je nakon toga menjan, kao i onaj koji je bio važeći u vreme donošenja drugostepene presude, nije povoljniji za okrivljenog, jer isti ne izostavlja predmetne opojne droge sa Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, pri čemu se heroin u oba Pravilnika, pa i u Pravilniku koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, nalazi na Listi 1 pod tačkom 121 Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog Jelene Marković Rosić da je drugostepeni sud pogrešno primenio propis – Pravilnik o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog u delu u kome ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, u dopuni zahteva, u okviru navedene povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog, ističe da tužilaštvo tokom postupka nije pružilo dovoljno dokaza da je opojna droga bila namenjena daljoj prodaji, te izvodi sopstvene zaključe da je okrivljeni trebalo da bude oglašen krivim za krivično delo iz čl.246a stav 2. KZ, na koji način branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković