Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1228/15 od 25.12.2015. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Negotinu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Negotinu K 14/15 od 28.08.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog N.M. za produženo krivično delo obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest godina u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 24.04.2014. godine do upućivanja u ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija, dok je žalba okrivljenog i njegovog branioca odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog N.M., advokat R.K., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da iste preinači i prema okrivljenom N.M. odbije optužbu da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, i u vezi sa tim navodi da su nižestepeni sudovi na delo koje je predmet optužbe pogrešno primenili odredbu člana 359. stav 1. KZ i odredbu člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te da u konkretnom slučaju do polnog odnosa nije došlo pa je okrivljni mogao eventualno biti oglašen krivim samo za krivično delo nedozvoljene polne radnje.

Međutim, kako izreka pobijane prvostepene presude, sadrži sve subjektivne i objektivne elemente produženog krivičnog dela obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ, odnosno kako iz izreke proizilazi da je okrivljeni u kritičnom vremenskom periodu zloupotrebom svog položaja i ovlašćenja-koristeći odnos poverenja deteta oštećene S.1 prema njemu koja mu je kao članu domaćinstva, majčinom prijatelju, kasnije očuhu, poverena na čuvanje-staranje u više navrata izvršio čin izjednačen sa obljubom tako što je više puta prodirao svojim polnim organom u njena usta, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu nedozvoljene polne radnje.

Pored toga, po oceni ovog suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog da su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu člana 359. stav 1. KZ i odredbu člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, budući da sudovi u pobijanim presudama nisu ni primenjivali odredbe članova na koje branilac ukazuje, a kojim članovima su propisana krivična dela falsifikovanje službene isprave i zloupotreba službenog položaja, koja uopšte ne spadaju u krivična dela protiv polne slobode, kao što je krivično delo za koje je okrivljeni u ovom postupku oglašen krivim.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pogrešan zaključak suda da je okrivljeni bio u vanbračnoj zajednici sa majkom oštećene, budući da je ista bila u braku do 21.02.2014. godine sa bivšim suprugom, te da je oštećena tokom postupka menjala svoj iskaz i da su „njene izmišljotine“ negirane kako odbranom okrivljenog, tako i veštačenjem ginekologa i hirurga, pa u tom smislu sud nije mogao činjenično stanje da utvrdi na osnovu iskaza oštećene, pri čemu je nejasno na osnovu čega su nižestepeni sudovi utvrdili da je okrivljeni dodirivao svojim polnim organom polni organ i anus oštećene, jer to čak ne proizilazi ni iz iskaza oštećene. Branilac smatra da su nižestepeni sudovi u presudama pokazali veliku dozu pristrasnosti, te da po njegovoj oceni optužba nije dokazana.

Iznetim navodima, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjnično stanje u pobijanim presudama, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da se iz izreke pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Negotinu ne vidi na kojim adresama je izvršeno krivično delo, kao ni vreme izvršenja predmetnog dela, a kojim navodima branilac ukazuje da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, odnosno da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl. 438. stav 1. tačka 11) i 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                 Janko Lazarević,s.r.