Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv kojeg je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, u odnosu na pravnosnažno rešenje SIK br. 4/21 od 10.02.2021. godine, dok je odluku prvostepenog nadležnog organa za odlučivanje o zakonskoj rehabilitaciji Vrhovni kasacioni sud smatrao postupkom koji je prethodio sudskoj odluci.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, a suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da je primenjen zakon koji se nije mogao primeniti. Tome u prilog branilac navodi da okrivljeni AA pre osude za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), za koje mu je presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru 8K broj 306/15 od 26.09.2017. godine izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine sa vremenom proveravanja od 2 godine, nije bio osuđivan, niti je nakon toga osuđivan, te je pogrešno primenjen član 98. stav 2. tačka 2. KZ kada je utvrđeno da nema mesta utvrđivanju nastupanja rehabilitacije. Drugostepeni sud je u rešenju kojim je žalbu branioca odbio kao neosnovanu obrazložio svoj stav činjenicom da je utvrdio da je protiv okrivljenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju. Ova činjenica, po mišljenju branioca, ne može uticati na odluku o utvrđivanju da li je nastupila zakonska rehabilitacija za osudu, jer ne postoji pravnosnažna odluka kojom je utvrđeno da je okrivljeni to delo i učinio, već je samo u toku krivični postupak, pa iako je protekao rok propisan članom 98. stav 2. tačka 2) KZ odnosno iako okrivljeni nije u vreme proveravanja niti u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja učinio novo krivično delo, sud je nepravilno zaključio da nema mesta nastupanju zakonske rehabilitacije.

Ovakvi navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani iz sledećeg razloga:

Odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim licima. Stavom 2. tačka 3. istog člana, propisano je da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je izrečena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja ne učini novo krivično delo.

Međutim, pored ispunjenja uslova iz člana 98. stav 1. KZ propisanih odredbama materijalnog zakona, odredbama Zakonika o krivičnom postupku kojima je uređen postupak za rehabilitaciju, odredbom člana 570. ZKP propisani su i procesni uslovi u postupanju nadležnog organa i određeno je da će pre odlučivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije, nadležni organ iz člana 569. ovog zakonika obaviti potrebna proveravanja, a naročito ispitati: 1) da li je izvršena sporedna kazna ili još traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

Stoga, nadležni organ koji donosi rešenje mora da utvrdi ne samo da li lice u pitanju u određenom periodu nije bilo osuđeno već i da u tom periodu nije učinilo krivično delo po kome bi postupak bio u toku, jer članovi 98. i 99. KZ ne vezuju rehabilitaciju (brisanje osude), za odsustvo nove osude. Dakle, donošenje rešenja o rehabilitaciji se odlaže ako je krivični postupak u toku, sve do okončanja novog postupka.

Kako je sud na osnovu uverenja Višeg suda u Novom Pazaru KU. br. 4/21 od 05.01.2021. godine utvrdio da je protiv AA pokrenuta istraga za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. KZ i da se postupak vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, predmet broj K-488/2018, pravilno je primenom odredbe člana 570. ZKP našao da nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije. Pored toga, donošenjem nižestepenih rešenja u kojima se utvrđuje da je protiv okrivljenog u toku krivični postupak, ne prejudicira se u vezi osude u postupku koji je u toku, pa se time ni ne čini povreda prezumpcije nevinosti okrivljenog na koju se neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije, kako je to pravilno i utvrđeno, te da nižestepenim rešenjima sud nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić