Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Agim Kamberi, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, time što je prvostepeni sud u izreku presude u činjenični opis dela dodao da je krivično delo izvršeno „savlađivanjem većih prepreka i to preskakanjem žičane ograde visine 1,20 m a koja je na nekim mestima visine 90 cm, iznad koje je celom dužinom provučena bodljikava žica“, koji navod nije bio označen u dispozitivu optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 269/19-1 od 07.10.2019. godine, na koji način je optužba izmenjena na štetu okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovni javni tužilac u Vranju protiv okrivljenog AA, podneo optužni predlog Kt 269/19-1 od 07.10.2019. godine, zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ, nakon čega je podneskom od 23.11.2020. godine izmenio optužni akt u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što je okrivljenom stavio na teret izvršenje krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. stav 1. KZ, i u pogledu činjeničnog opisa dela, tako što je u dispozitivu optužnog akta naveo da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio „savlađivanjem većih prepreka i to preskakanjem žičane ograde visine 1,20 metara, a koja je na nekim mestima visine 90 cm iznad koje je celom dužinom provučena bodljikava žica“, koji navodi su sadržani i u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, da je prvostepeni sud izmenio izreku presude u odnosu na optužbu, a time što je izreka presude izmenjena u odnosu na prvobitni optužni predlog javnog tužioca, po oceni ovog suda, objektivni identitet između optužbe i presude nije izmenjen na štetu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva da je pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. stav 1. KZ, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nije došlo do oduzimanja goriva, jer okrivljeni nije uspostavio potpunu državinu nad pokretnom stvari, koja bi mu omogućila slobodno raspolaganje, usled čega nije nastupila ni posledica krivičnog dela, pa kako je prema odredbi člana 30. stav 1. KZ, kažnjiv samo pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj, te da je za krivično delo iz člana 210. KZ, propisana novčana kazna ili zatvor do šest meseci, a zakonom nije izričito propisano kažnjavanje za pokušaj tog krivičnog dela, to delo okrivljenog nije krivično delo.

Branilac okrivljenog je ove navode već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3. u šestom i sedmom stavu i na strani 4, u prvom i drugom stavu obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ističe i to da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ogleda i u tome što iz izreke presude nije jasno da li je bilo savladavanja jedne ili više prepreka, odnosno gde je okrivljeni preskočio žičanu ogradu. Međutim, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, iznetim navodima u suštini ukazuje na nerazumljivost izreke u pogledu činjeničnog opisa dela, koji nedostatak presude je propisan kao povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Prema navodima zahteva, pravnosnažnom presudom učinjena je i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer presuda nema razloga o odlučnim činjenicama, a oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić