Okrivljeni je obavezani da oštećenom AA na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 192.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, a oštećeni je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.795/18 od 17.10.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Čačku i branioca okrivljenog Vlada Milića – advokata Miroslava Bojića, a presuda Višeg suda u Čačku K br.21/18 od 08.06.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vlada Milića – advokat Miroslav Bojić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili tako što će krivično delo pravno kvalifikovati kao krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. stav 1. u prekoračenju nužne odbrane iz člana 19. stav 3. KZ i za ovo krivično delo okrivljenom utvrditi kaznu u kraćem trajanju, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog istaknuta je povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se ona odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP isticanjem da je nižestepenim presudama povređen zakon, jer činjenični opis dat u izreci presude i činjenično stanje utvrđeno tokom postupka, kao i nalazi veštaka neuropsihijatra i kliničkog psihologa upućuju na to da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu ubistvo na mah iz člana 115. stav 1. u prekoračenju nužne odbrane (iz člana 19. stav 3. KZ), a ne o krivičnom delu ubistvo u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. KZ, za koje delo je okrivljeni oglašen krivim.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Prvostepenom presudom okrivljeni Vlade Milić oglašen je krivim „što je dana 08.05.2017. godine ... u stanju bitno smanjene uračunljivosti, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, prekoračujući granice nužne odbrane, lišio života BB ... tako što je ... nakon verbalne rasprave sa oštećenim BB i pošto je oštećeni BB nožem sečiva 11 cm koji je imao kod sebe otpočeo protivpravni napad na okrivljenog Vlada Milića, i to najpre zamahivanjem nožem ka telu okrivljenog, a potom i zadavanjem udaraca zatvorenom šakom – pesnicom, nanoseći mu lake telesne povrede u vidu nagnječenja mekih tkiva sa potkožnim krvnim podlivom ... a zamahnutim dejstvom oštrice – sečiva noža naneo laku telesnu povredu u vidu posekotine na predelu baze vrata sa desne strane ... a potom i lake telesne povrede u vidu višestruke posekotine na desnoj šaci ... nakon čega okrivljeni odbijajući istovremeni protivpravni napad, uspeva da u otimanju oko noža od oštećenog oduzme nož, i u stanju ljutnje i prepasti, svestan činjenice da zadavanjem udarcima nožem u predelu grudnog koša i leđa može oštećenog lišiti života, što je hteo, naneo četiri ubodne rane, prekoračujući granice nužne odbrane, i to dve ubodne rane u predelu grudnog koša – leve dojke, jednu ubodnu ranu u predelu leve pazušne jame i jednu u predelu leđa – leve lopatice, usled kojih povreda je BB preminuo na licu mesta, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno i da predstavlja obeležje krivičnog dela“.

Iz ovako datog opisa radnji okrivljenog proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela ubistva izvršenog u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. KZ, a pravna kvalifikacija zasnovana je na činjenicama koje su tokom postupka koji je prethodio donošenju presude u potpunosti utvrđene.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog Vlada Milića oglasio krivim za navedeno krivično delo, a drugostepeni sud kada je u odnosu na pravnu kvalifikaciju krivičnih dela potvrdio prvostepenu presudu. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjeni neosnovanim.

Navodima zahteva da su nižestepeni sudovi bili dužni da primenom odredbe člana 19. KZ okrivljenog oslobode od optužbe, jer nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, u vezi sa ovom povredom zakona, branilac u zahtevu ističe da je „prema tvrdnji veštaka okrivljeni bio u stanju prepasti ... a stanje prepasti je razlog iz člana 19. stav 3. KZ koji daje mogućnost za oslobađanje od kazne“, te dakle navedenu povredu zakona obrazlaže pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem i iznošenjem sopstvenog stava da se kritičnom prilikom okrivljeni nalazio u stanju prepasti, a što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca, zbog povrede zakona. Stoga je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nedozvoljen.

Pored toga, zahtevom branioca okrivljenog ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna samoj sebi, jer je u izreci konstatovano da je okrivljeni nedozvoljenu radnju učinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, ali i da je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, prekoračujući granice nužne odbrane, a zbog koje povrede podnošenje ovog vanrednog pravnog leka nije dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, te je zahtev i u ovom delu ocenjen nedozvoljenim.

Najzad, u obrazloženju zahteva ističe se da je oštećeni nožem sečiva dužine 11cm započeo protivpravni napad na okrivljenog, a nakon što je okrivljeni uspeo da otme nož, oštećeni je nastavio svoj napad udaranjem pesnicama u glavu i telo okrivljenog, te da iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka sudske medicine proizilazi da nije moguće pouzdano utvrditi redosled zadobijanja povreda svakog od učesnika u postupku, pa je sud bio dužan da se rukovodi načelom „in dubio pro reo“. Prema stavu branioca, prvostepeni sud je suprotno ovom načelu, bez jednog valjanog dokaza, povrede koje je okrivljeni zadobio kritičnom prilikom tretirao kao povrede zadobijene pre nego što je nož kojim je protivpravni napad započet prešao u ruke okrivljenog. Takođe u zahtevu se ističe da je kritičnom prilikom „ubilačka namera oštećenog manifestovana udarcem nožem u vrat okrivljenog“, te da se usled toga okrivljeni nalazio u stanju prepasti, te nije mogao racionalno dozirati svoje ponašanje, odnosno svoje odbrambene radnje. Pored toga, navodima zahteva polemiše se sa nalazom i mišljenjem sudskih veštaka kao i sa iskazima saslušanih svedoka VV, GG i DD i s tim u vezi ukazuje da protivpravni napad oštećenog nije prestao ni u momentu kada je ostao bez noža, obzirom da je on nastavio svoj napad pesnicama na okrivljenog uz zaključak da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, a ne u prekoračenju nužne odbrane.

Kako se izloženim navodima zahteva u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na pogrešnu ocenu dokaza, iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP okrivljeni preko branioca ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je zahtev i u ovom delu ocenjen nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić