Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Nikić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu ne označava konkretnu povredu zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo stoga što branilac u zahtevu ističe da opis krivičnog dela u izreci prvostepene presude ne sadrži sva obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, konkretno, posledicu krivičnog dela. Prema mišljenju branioca, navedeno krivično delo je trajno krivično delo i proizvodi trajnu posledicu koja mora biti opisana u izreci presude, pa kako se u konkretnom slučaju, u izreci prvostepene presude ne navodi u čemu se ogleda „narušavanje duševne ravnoteže“ oštećene niti da li je došlo do određenih psihičkih poremećaja i da li postoje druge trajne posledice u smislu narušavanja telesnog integriteta, branilac smatra da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo.

Iznete navode zahteva, kojima branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela određena trajnim glagolom, zbog čega se, u smislu člana 112. tačka 30) KZ, smatra da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Prema tome, krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ postojaće i kada je preduzeta jedna radnja izvršenja koja je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice učinioca, odnosno do nastupanja zabranjene posledice.

U izreci pobijane prvostepene presude, navedeno je da je okrivljeni AA, dana 30.11.2018. godine, u ..., u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, pretnjom da će napasti na život i telo, drskim i bezobzirnim ponašanjem, primenom nasilja, ugrozio spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice-bivše supruge BB, sa kojom ima dete, tako što je oštećenoj u prepodnevnim časovima poslao poruke preteće sadržine u kojima joj je govorio da će je uništiti, da je mrtva za njega i da će videti za jedan sat, te da će najebati, da bi potom, u poslepodnevnim časovima, došao do stana oštećene i kada mu je oštećena otvorila vrata, oštećenu odmah uhvatio za vrat i vukao po celom stanu, udarao, prolazeći kroz dnevnu sobu, spavaću sobu i kuhinju, zbog čega je oštećena gurala okrivljenog od sebe i vrištala, da bi je u jednom momentu pustio i izašao iz stana.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u opisanim radnjama okrivljenog AA, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ. U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, opisana je i posledica krivičnog dela-ugrožavanje spokojstva i telesnog integriteta oštećene BB, koja je prouzrokovana radnjama izvršenja koje je okrivljeni preduzeo na prethodno opisan način. Prema tome, posledica je nasupila -ponovljenom primenom nasilja prema oštećenoj i to kako fizičkog tako i psihičkog-upućivanjem pretnji, te drskim i bezobzirnim ponašanjem kojim je povređen ne samo telesni integritet oštećene, već i njena psihička stabilnost, što sve predstavlja posledicu radnji okrivljenog, kako je i opisano u prvostepenoj presudi.

Stoga činjenični opis navedenog dela sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni kasacioni sud, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Nikića, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Nikić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su razlozi prvostepene presude protivrečni izreci, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok navodima kojima osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza, uz iznošenje sopstvenog zaključka da nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je osuđen, ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. S obzirom na to da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ovih navoda.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić