Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 620/20 od 02.09.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Munižaba Branko, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno suđenje kao i da se obustavi izvršenje krivične sankcije.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad od 12.12.2018. godine i na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog AA, PU Novi Sad, Ku 8866/18 od 12.12.2018. godine, sa obrazloženjem je da zapisnik o pretresanju stana potpisala svedok BB, koja nije prisustvovala pretresanju niti je od strane Višeg javnog tužioca i policijskih službenika upozorena na posledice potpisivanja tog dokumenta, zbog čega, prema stavu odbrane, navedeni dokazi nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku u smislu člana 84. ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iznete navode zahteva branilac okrivljenog AA, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni sud, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, o čemu je na strani 3, u petom stavu i na strani 4, u prvom stavu obrazloženja svoje presude Kž1 620/20 od 02.09.2020. godine dao jasne i dovoljne razloge koje kao pravilne u svemu prihvata i ovaj sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prisustvo svedoka dokaznoj radnji pretresanja stana i drugih prostorija činjenično pitanje, što je pravnosnažnom presudom utvrđeno na osnovu saglasnih iskaza svedoka BB i VV, kao i to da je prilikom sačinjavanja zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija načinjen tehnički propust, tako što u zapisniku nije konstatovana zamena svedoka pretresanja i prisustvo svedoka VV umesto svedoka BB.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva branioca okrivljenog AA da su pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da se pobijana pravnosnažna presuda bazira na tvrdnji da je okrivljeni bio u kontaktu sa predmetnim pištoljem koji zaključak je doveden u sumnju, time što javni tužilac nije pružio nijedan dokaz u tom pravcu, imajući u vidu da se forenzičar izjasnio da se ne može vršiti DNK analiza niti analiza papilarnih linija s obzirom na to da je došlo do kontaminacije tokom postupanja, zbog čega, prema navodima zahteva, pištolj na kome nisu pronađeni ni papilarne linije ni DNK materijal okrivljenog, nije mogao biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku u smislu člana 84. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda zahteva, jer branilac okrivljenog, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, što ne predstavlja razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić