Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 3. ZKP).

Naime, branilac okrivljenih AA i BB kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, a iz navoda samog zahteva Vrhovni kasacioni sud zaključuje da je isti zapravo podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenih u zahtevu navodi da, i pored toga što su okrivljeni AA i BB osuđeni za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, ovim okrivljenima u konkretnom slučaju pripada pravo na naknadu troškova na ime angažovanja branioca i to u iznosu koji čini razliku između iznosa naknade za angažovanje branioca po Advokatskoj tarifi za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi članova 30. i 33. KZ (za koje je protiv okrivljenih vođena istraga i podignuta optužnica) i iznosa naknade za angažovanje branioca po Advokatskoj tarifi za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ (koje je okrivljenima stavljeno na teret izmenjenim optužnim aktom javnog tužioca dana 12.04.2017. godine i za koje su oni u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašeni krivim). Po stavu branioca, kako su troškove postupka koji su nastali angažovanjem branioca prouzrokovali Više javno tužilaštvo u Subotici i Viši sud u Subotici koji su zbog svog nesavesnog i nestručnog rada protiv okrivljenih tri godine vodili postupak za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi članova 30. i 33. KZ za koje je predviđena obavezna odbrana, to su stoga oni i dužni da snose te troškove, jer da se od samog početka postupak vodio za krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ za koje nije predviđena obavezna odbrana, to okrivljeni ne bi bili primorani da angažuju branioca i ne bi ni imali troškove za istog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenih AA i BB, advokata Rade Rvović bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Višeg suda u Subotici koje je postupalo po žalbi branioca okrivljenih izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Subotici 7K.53/15 od 01.11.2019. godine. Drugostepeno veće Višeg suda u Subotici je ove navode branioca okrivljenih ocenilo neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date na strani 2 obrazloženja prvostepenog rešenja i o tome na strani 2 drugostepenog rešenja 4Kv.9/20 od 03.02.2020. godine iznelo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenih kao razlog za podnošenje zahteva navodi i povredu odredbe člana 21. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je sud pobijanim rešenjima prekršio načelo zabrane diskriminacije, jer je tokom postupka favorizovao okrivljenog VV, obzirom da momentom prekvalifikacije krivičnog dela od strane javnog tužioca na krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, za koje odbrana nije obavezna, nije razrešio branioca okrivljenog VV postavljenog po službenoj dužnosti, već je sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka ovom okrivljenom obezbedio i iz budžetskih sredstava platio odbranu po službenoj dužnosti, dok okrivljenima AA i BB nije dosudio troškove odbrane u vidu izabranog branioca.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Rade Rvović, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenih u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić