Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog navodi da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 30. stav 2. KZ i ublažiti kaznu okrivljenom imajući u vidu da je krivično delo ostalo u pokušaju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 30. stav 2. Krivičnog zakonika je propisano da će se učinilac za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo, ili ublaženom kaznom

Imajući u vidu da je okrivljeni AA zbog krivičnog dela teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 30. i 33. KZ, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, to je po nalaženju ovoga suda kazna zatvora u navedenom trajanju izrečena u okviru zakonom propisanih granica za pokušaj krivičnog dela za koje je oglašen krivim, pa kako član 30. stav 2. KZ propisuje mogućnost ublažavanja kazne, ali ne i takvu obavezu, to su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao jedan od razloga podnošenja zahteva navodi povredu člana 2. stav 1. tačka 17) 18) 19) i 20) ZKP, jer u konkretnom slučaju stepen verovatnoće nije bio dovoljan čak ni za optuženje u ovom postupku, a kamoli za donošenje osuđujuće presude za koju je potrebno da postoji izvesnost, odnosno zaključak o nesumnjivom postojanju činjenica koje čine biće krivičnog dela. Takođe se ističe i povreda člana 16. ZKP, jer je sud postupio suprotno navedenoj odredbi kada je odbio predlog odbrane za izvođenje dokaza veštačenjem DNK tragova nađenih na predmetima na licu mesta kao necelishodan. Pored navedenog se navodi i povreda člana 83. stav 1. ZKP, sa obrazloženjem da su predmet dokazivanja činjenice koje čine obeležja krivičnog dela, kao i povreda odredbe člana 204. stav 1. KZ. Zahtevom se ističe i povreda člana 419. ZKP, iz razloga što svi izvedeni dokazi objektivno ne daju ni blizu stepen izvesnosti potreban za osuđujuću presudu, kao i povreda odredaba člana 423. i 424. ZKP jer je na osnovu izvedenih dokaza sud morao da donese oslobađajuću presudu, te povreda odredbe člana 33. i 210. KZ, koje obrazlaže tako što činjenično osporava zaključke suda navodeći da ne postoji ni jedan dokaz da su okrivljeni postupali kao saizvršioci, kao i da je očigledno da su lica koja su pokušala obijanje trafike išla za tim da pribave malu imovinsku korist.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da nije izveden ni jedan dokaz na okolnosti kada, na koji način, kojim sredstvom je pokušano izvršenje konkretnog krivičnog dela, ni ko su lica koja su krivično delo pokušala. Nejasno je na osnovu čega je sud izveo zaključak da su okrivljeni išli za tim da pribave nemalu imovinsku korist, kada je opšte poznata činjenica da se u zatvorenoj trafici ne može naći velika imovinska korist, niti se može očekivati da bi se u njoj mogao pronaći novac. Branilac napominje i da nije jasno u kakvoj vezi je pronađena rukavica na licu mesta i jakna plave boje sa bilo kojim okrivljenim, kao i sa konkretnim krivičnim delom. Takođe, ovi materijalni tragovi se ne poklapaju sa iskazima policijskih službenika od kojih je jedan tvrdio da su osumnjičeni imali tamnu odeću, drugi da je jedan imao šarenu trenerku, a treći da se ne seća kako su bili odeveni, a ni jedan od saslušanih policijskih službenika nije pominjao plavu jaknu. Prema zaključku branioca jedino je izvesno da su obojica okrivljenih zatečena u blizini lica mesta, dok ni jedna činjenica koja predstavlja biće krivičnog dela nije dokazana.

Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gordane Milosavljević, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković