Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća razmotrio je spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog A.T. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da postupajući predsednik veća prvostepenog suda nije zatražio od veća iz člana 24. stav 6. ZKP-a da donese odluku u smislu člana 309. stav 4. ZKP-a povodom njegove nesaglasnosti sa čitanjem iskaza ranije saslušanih svedoka S. i M. Ć. i I. i D.M., zbog čega su ovi iskazi, prema stavu branioca, nedozvoljeni dokazi, pa je prvostepeni sud njihovim čitanjem u dokaznom postupku učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. tada važećeg ZKP-a.

Imajući u vidu da su nižestepene presude donete pre 01.10.2013. godine, dakle, pre početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 604. stav 1. ZKP-a ispitao postojanje istaknute povrede odredbe krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 03.09.2009. godine), koja je bila predmet ocene i u postupku po izjavljenoj žalbi, nalazeći da su izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.T. u ovom delu neosnovani.

Naime, iz zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 28.11.2012. godine i 27.03.2013. godine proizlazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku na saglasan predlog stranaka pročitao iskaze ranije saslušanih svedoka S. i M. Ć. i I. i D.M., na šta branilac okrivljenog (adv. M.P., koji je bio prisutan na pretresu) nije imao primedbe, niti je nakon otpočinjanja glavnog pretresa pred novim predsednikom veća pa sve do okončanja glavnog pretresa predlagao neposredno saslušanje ovih svedoka. S`toga su, po nalaženju ovoga suda, zapisnici o iskazima navedenih svedoka, dokazi pribavljeni na zakonit način i na istima se može zasnivati sudska odluka, pa se suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuju neosnovanim.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u obrazloženju presude o sadržini zapisnika o glavnom pretresu i samih tih zapisnika; da je izreka presude nerazumljiva s`obzirom na to da se u istoj ne navodi novčana vrednost oduzetih stvari niti su o ovoj odlučnoj činjenici u obrazloženju presude dati razlozi; da sud nije dao razloge zašto je odbio predlog odbrane da se iz spisa predmeta izdvoje zapisnici o prepoznavanju lica od 12.04.2002. godine; da obrazloženje prvostepene presude ne sadrži razloge za zaključak prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi o grupi i da su okrivljeni postupali kao saizvršioci, što sve, prema navodima zahteva predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a (sada važeći član 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP-a), koju bitnu povredu odredaba postupka je, prema navodima zahteva, učinio i drugostepeni sud potvrđujući prvostepenu presudu. Međutim, navedena povreda zakona nije razlog zbog kojeg okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, samim tim ni njegov branilac s`obzirom na odredbu čl. 71. tačka 5. ZKP kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

U obrazloženju zahteva branilac ističe da ni činjenično stanje tokom prvostepenog postupka nije pravilno i potpuno utvrđeno, jer nije utvrđena vrednost oduzete stvari što je od značaja za pravnu ocenu dela. Međutim, po nalaženju ovoga suda, okrivljeni ne može pobijati pravnosnažnu presudu zahtevom za zaštitu zakonitosti po ovom zakonskom razlogu u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na istaknutu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. stav 1. tačka 11. ZKP, kao i u odnosu na deo kojim se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                   Janko Lazarević, s.r.