Branilac okr. D.J., advokat Đ.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Posl.br. Kž1 2705/13 od 10.10.2013. godine, zbog povrede odredbe člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP i povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da ukine označenu drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu radi otklanjanja povreda ZKP, a iz takvog osnova pobijanja pravnosnažnih presuda i predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu, proizilazi da se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odnosi i na prvostepenu presudu Osnovnog suda u Novom Sadu Posl.br. K-1494/2012 od 09.04.2013. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.J., advokata Đ.P., je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je tokom postupka koji je prethodio donošenju pobijane pravnosnažne presude okrivljenom uskraćeno pravo na obaveznu odbranu i time povređena odredba člana 74. tačka 2. ZKP, kojom je propisano da okrivljeni ima pravo na branioca od prvog saslušanja do pravnosnažnog okončanja postupka koji se vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna, što je ovde slučaj.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni nije imao branioca prilikom prvog saslušanja pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Novom Sadu, dana 12.03.2012. godine, kojom prilikom se, nakon što je poučen od strane suda o pravu na branioca, izričito izjasnio da neće angažovati branioca dok je u daljem toku postupka, do pravnosnažnog okončanja istog, okrivljeni imao branioca koga je sam izabrao.

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP, koji se u postupku za krivično delo u pitanju, primenjuje od 01.10.2013.godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene tog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Sl.glasnik RS“ br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Odredbom člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP, odnosno važećeg u vreme pomenutog saslušanja okrivljenog u istrazi, koja se odnosi na slučaj obavezne odbrane vezano za visinu zaprećene kazne za krivično delo koje je predmet postupka, propisano je da okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja, ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 10- deset godina ili teža kazna.

Kako je, u konkretnom slučaju, okrivljenom stavljeno na teret krivično delo iz člana 194. stav 3. KZ („Sl.glasnik RS“ br. 85/05, 72/09, 111/09), za koje se može izreći kazna zatvora od 2 do 10 godina, to se na procesnu radnju saslušanja okrivljenog u istrazi od 12.03.2012. godine, ne primenjuje odredba člana 71. stav 1. tada važećeg ZKP o obaveznoj odbrani, a na tu procesnu radnju, u oceni zakonitosti iste, ne primenjuje se ni odredba člana 74. tačka 2. sada važećeg ZKP, jer je preduzeta pre početka primene tog zakonika (član 604. stav 1.). Stoga su lišeni svakog osnova navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o povredi prava okrivljenog na obaveznu odbranu.

Neosnovan je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u delu u kojem je podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa obrazloženjem da ne stoje obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 3. KZ, u jednoj jedinoj radnji okrivljenog u odnosu na mal.ošt. J.J., koja se sastoji u izgovaranju psovki, koje su svojstvene njegovom odnosu sa decom i uobičajen način komunikacije u sredini iz koje dolazi okrivljeni i zbog koje radnje nisu nastupile posledice kod mal.ošt. J.J.

U činjeničnom opisu dela u optužbi i izreci prvostepene presude, koji se mora posmatrati u celini, a ne izdvajanjem iz opisa događaja samo određene inkriminisane radnje okrivljenog, kako to čini branilac u zahtevu, sadržane su i konkretizovane pretnje napadom na život i telo oštećenih B.J., M.J. i mal. J.J. i pored upućivanja pogrdnih reči oštećenima B.J. i mal. J.J., i niz drugih, bliže opisanih postupaka okrivljenog psihičkog maltretiranja sve tri oštećene (skidanje vrata sa prostorija u kojima one borave, kvarenje stvari, zaključavanje hrane, sprečavanje poseta oštećenima, gledanja televizije i dr.), koje imaju obeležje bezobzirnog ponašanja, te su opredeljene posledice tih umišljajnih radnji okrivljenog-ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja oštećenih, pa je, nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pravilan zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da u opisanim inkriminisanim radnjama okrivljenog stoje sva zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.J., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                     Janko Lazarević, s.r.