Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo pristustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocena navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu koji nije izveden na glavnom pretresu i to na zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA pred P.S. Titel od 01.04.2016.godine. Po navodima branioca, navedeni zapisnik nije smeo da se nađe u spisima predmeta jer izvođenje ovog dokaza nisu predložile stranke niti je to učinio sud po službenoj dužnosti. Pored toga, advokat Antal Križan nije bio branilac osumnjičenog AA prilikom njegovog saslušanja pred P.S. Titel jer nije bio angažovan od strane osumnjičenog niti postavljen po službenoj dužnosti, što po navodima zahteva znači da je osumnjičeni angažovan bez branioca.

Nasuprot izloženim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, sporni zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA predložen je kao dokaz u optužnom predlogu OJT u Novom Sadu Kt.br.2194/16 od 04.06.2018.godine, pri čemu je jasno navedeno da se radi o zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA ali je došlo do greške u datumu saslušanja pa je umesto 01.04.2016.godine navedeno 04.04.2016.godine, što dalje znači da je ovaj dokaz izveden na glavnom pretresu, po predlogu stranke u postupku.

Međutim, osnovani su navodi zahteva da sporni zapisnik nije sačinjen u skladu sa odredbama ZKP o saslušanju osumnjičenog pred organima unutrašnjih poslova –član 289.stav 4. ZKP. Naime, odredbom člana 85. stav 2. ZKP je propisano da da će se okrivljenom saopštiti i omogućiti da koristi prava iz člana 68.stav 1. ovog zakonika, a upozoriće se na dužnosti koje ima (član 70.) i na posledice ako ih ne ispuni. Zatim će se okrivljeni pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama ovog zakonika (član 85. stav 3. ZKP).

Odredbom člana 85. stav 5. ZKP je propisano da ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. ovog člana ili izjava okrivljenog iz stava 3. ovog člana o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik ili ako je postupljeno protivno stavu 4. ovog člana ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. ovog zakonika, na iskazu okrivljenog se ne može zasnivati sudska odluka.

U konkretnom slučaju, u zapisniku o saslušanju osumnjičenog nema upozorenja iz člana 85. stav 3. ZKP, već je samo konstatovano da je osumnjičenom omogućen poverljiv razgovor sa braniocem Antalon Križanom, za koga nema konstatacije u zapisniku da li se radi o izabranom braniocu ili je isti postavljen po službenoj dužnosti. Tačnije, iz zapisnika se ne može zaključiti u kom svojstvu je navedeni advokat prisustvovao saslušanju osumnjičenog. Pored toga, u spisima predmeta ne postoji rešenje o postavljanju ovog advokata za branioca po službenoj dužnosti, niti je to konstatovano na samom zapisniku, zahteva advokata za naknadu troškova postupka i odluke o tom zahtevu.

Dakle, kako je navedeni zapisnik sačinjen suprotno odredbama člana 85.stav 3. ZKP, na istom se shodno odredbama člana 85.stav 5.ZKP ne može zasnivati presuda. Međutim, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda očigledno bi bez ovog dokaza bila doneta ista presuda jer je činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj presudi i na osnovu drugih dokaza, a posebno na iskazu neposrednog očevica događaja, svedoka BB, kako je to pravilno našao i drugostepeni sud, dajući o tome razloge na strani 3 stav 5 drugostepene odluke, a koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić