Okrivljeni B.D. je istovremeno obavezan da na ime imovinsko pravnog zahteva plati oštećenoj K. b. ad B. iznos od 867.540,00 dinara, 5.715,00 evra što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 577.188,71 dinara i 350 američkih dolara, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 24.452,40 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.858/14 od 09.12.2014. godine, delimičnim uvažavanjem žalbi okrivljenog B.D. i njegovog branioca, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K br.37/12 od 17.10.2013. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog I.K. i B.D. oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela teškog ubistva u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 4. u vezi sa članom 33. KZ, dva krivična dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ i po jednog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje nošenje i prometa oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni B.D. je oglašen krivim i zbog izvršenja dva krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ i jednog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pa pošto su im prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora za svako od izvršenih krivičnih dela, okrivljeni su na osnovu odredaba članova 60. i 63. KZ osuđeni, i to okrivljeni I.K. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21.10.2011. godine pa nadalje, a okrivljeni B.D. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 20.10.2011. godine pa nadalje.

Istom presudom, na osnovu odredbe člana 246a stav 3. KZ od okrivljenog B.D. oduzeto je 7,68 grama opojne droge ..., a na osnovu odredaba članova 91. i 92. KZ, od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnih dela, i to od okrivljenog I.K. u iznosu od 280.000,00 dinara, a od okrivljenog B.D. u iznosu od 296.630,00 dinara.

Na osnovu odredbe člana 267. ZKP, okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka koji su nastali pred drugostepenim sudom i to u iznosu od po 960,00 dinara svaki na ime stvarnih troškova, kao i u iznosu od po 10.000,00 dinara svaki na ime sudskog paušala.

Istovremeno je određeno da se žalbe okrivljenog I.K. i njegovog branioca odbijaju kao neosnovane.

Stavom dva iste presude, uvažavanjem žalbe branioca, okrivljeni B.D. je na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo omogućavanje uživanja opojne droge iz člana 247. stav 1. KZ.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog I.K.– advokat I.V. zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini ili delimično pobijane odluke ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati prvostepenom ili apelacionom sudu na ponovno odlučivanje i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku;

-branilac okrivljenog B.D. – advokat N.Ž., zbog povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 439. tač. 2. i 3. ZKP, ne navodeći predlog, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac u suštini pobija odluku o kazni i da predlaže izricanje blaže kazne.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, pa je našao:

Zahtevi su nedozvoljeni.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog I.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci ukazivanjem da okrivljeni I.K. krivično delo ubistva nije izvršio sa umišljajem, već iz nehata, te isticanjem da je prvostepeni sud neosnovano odbio predlog odbrane da se u dokaznom postupku naredi novo psihijatrijsko veštačenje okrivljenog I.K. u cilju utvrđivanja stepena uračunljivosti kritičnom prilikom.

Nadalje, istim zahtevom ukazuje se da prvostepena presuda ne sadrži jasne razloge o odlučnim činjenicama, da su odlučne činjenice u suprotnosti sa izvedenim dokazima, te da je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima koji su izneti u obrazloženju, dakle ukazuje se na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, iz kojih razloga nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog B.D. u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, ističe povredu zakona iz člana 439. tač. 2. i 3. ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim pri tome samo formalno označava ovu povredu, obzirom da ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, navodi da je okrivljeni u odnosu na krivično delo teškog ubistva u saizvršilaštvu postupao sa svesnim nehatom i s tim u vezi ukazuje da je nejasno iz kog razloga je drugostepeni sud našao da se okrivljeni B.D. ''saglasio'' sa radnjama okrivljenog I.K. koji je samostalno doneo odluku da upotrebi vatreno oružje, a što je dovelo do pogrešne ocene privilegujućih okolnosti u odnosu na okrivljenog i pogrešnog odmeravanja visine kazne zatvora na koju je okrivljeni B.D. osuđen.

Iz iznetih navoda proizlazi da se zahtevom branioca okrivljenog I.K. nižestepene presude suštinski pobijaju zbog bitnih povreda iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a zahtevom branioca okrivljenog B.D. zbog pogrešne ocene dokaza i zbog pogrešne ocene činjenica i okolnosti koje su od uticaja na odmeravanje kazne okrivljenom B.D., a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima, a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu sa su u podnetim zahtevima branilaca okrivljenih I.K. i B.D. samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, te da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.