Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2053/13 od 20.06.2013. godine povodom žalbe Osnovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog Đ.G., a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1001/11 od 19.05.2011. godine samo u delu odluke o meri bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom Đ.G. zbog krivičnog dela teške krađe u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je oglašen krivim tom presudom i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 08.02.2011. do 19.05.2011. godine izrekao meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana iz člana 83. stav 1, 2. i 4. Krivičnog zakona koja će se izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne ili u drugoj odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine, a vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunaće se u kaznu zatvora, dok je žalba javnog tužioca i branioca odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2053/13 od 20.06.2013. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 845/13 od 10.03.2014. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 9. u vezi člana 382. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01, 68/02, „Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ... 72/09, 76/10), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijanu presudu ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen braniocu okrivljenog adv. D.Č., Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Odredbom člana 604. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 101/11) koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 121/12, u daljem tekstu novi ZKP) predviđeno je da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04 i 85/05 i dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10).

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 9. u vezi člana 380. ZKP, na štetu okrivljenog Đ.G., jer je Apelacioni sud u Novom Sadu povodom žalbi Osnovnog javnog tužioca zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i branioca okrivljenog Đ.G., zbog odluke o kazni, a po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o meri bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, na štetu okrivljenog, čime je drugostepeni sud povredio načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) propisana odredbom člana 382. ZKP.

Naime, odredbom člana 382. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, okrivljenom Đ.G., prvostepenom presudom izrečena je mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana na slobodi, koja može trajati do izlečenja, a ne duže od tri godine, a drugostepenom presudom je povodom žalbi Osnovnog javnog tužioca zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i branioca okrivljenog, zbog odluke o kazni, a po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o meri bezbednosti i odlučio da meru obaveznog lečenja na slobodi preinači u meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana u Zavodu za izvršenje kazne (član 83. stav 1, 2. i 4. ZKP). Ovako izrečena mera bezbedenosti, zavodskog tipa je nepovoljnija po okrivljenog, koja shodno članu 83. KZ može trajati i duže od šest meseci kazne zatvora koja je okrivljenom izrečena, a najduže tri godine.

Činjenica da je javni tužilac izjavio žalbu samo zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a ne i zbog povrede zakona (član 369. stav 4. ZKP), odnosno odluke o krivičnoj sankciji (član 371. stav 2. ZKP), nije mogla da rezultira izmenom mere bezbednosti na štetu okrivljenog na način kako je to učinio drugostepeni sud, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Na navedeni način drugostepeni sud je u delu odluke o krivičnoj sankciji povredio načelo zabrane preinačenja na gore propisano članom 382. ZKP, a time i doneo presudu uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 9. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i preinačio drugostepenu presudu, tako što je okrivljenom izrekao meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana na slobodi, koja može trajati do izlečenja, ali ne duže od tri godine, i time postupio u skladu sa odredbom člana 382. ZKP, čime je otklonio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 9. ZKP.

Sa iznetih razloga a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...45/2013), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.