.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 231/2015
12.03.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Radoslava Petrovića i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.A. i dr, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.A., advokata J.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 2284/13 od 16.06.2014. godine i Višeg suda u Nišu Kž 825/14 od 15.10.2014. godine, u sednici veća održanoj 12.03.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.A., advokata J.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 2284/13 od 16.06.2014. godine i Višeg suda u Nišu Kž 825/14 od 15.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 2284/13 od 16.06.2014. godine okrivljeni S.Đ. je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, a u slučaju da novčanu kaznu ne isplati ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora, dok je okrivljeni S.A. oglašen krivim da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, a u slučaju da u navedenom roku ne isplati novčanu kaznu određeno je da će ista biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora. Istom presudom okrivljeni S.Đ. i S.A. su obavezani da solidarno isplate privatnom tužiocu G.J. troškove krivičnog postupka u iznosu od 178.960,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž 825/14 od 15.10.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih S.Đ. i S.A., a presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 2284/13 od 16.06.2014. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog S.A., advokat J.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 170. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka ili ih preinači zbog povrede krivičnog zakona i okrivljenog oslobodi od krivične odgovornosti.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća održanoj bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog S.A., razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.A., advokata J.M., je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijana prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude ukazujući na to da ono što je sud naveo u izreci i razlozima presude da je okrivljeni rekao pred svedokom V.A. je različito od onoga što je taj svedok izjavio u svom iskazu.
Nadalje, branilac okrivljenog S.A. u zahtevu ističe da izreka presude ne sadrži vreme izvršenja krivičnog dela, odnosno da vreme nije jasno određeno, već je označeno na neodređen način „krajem septembra 2011. godine“, a kojim navodima branilac okrivljenog, po oceni ovog suda, ukazuje na to da je izreka pobijane presude nerazumljiva, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.
Pored toga, branilac okrivljenog S.A. ističe i to da je sud primenio odredbu člana 170. stav 1. KZ iako delo okrivljenog S.A. nije krivično delo i pored toga što su ostvarena sva obeležja ovog krivičnog dela. Ovo stoga što je u članu 170. stav 4. KZ za ovo krivično delo predviđena i namera omalovažavanja kao subjektivni element bića krivičnog dela, a iz načina izlaganja i drugih okolnosti se, po oceni branioca, vidi da okrivljeni nije imao nameru omalovažavanja privatnog tužioca. Izloženim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog S.A. u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje, u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Aleksincu, a vezano za postojanje namere omalovažavanja na strani okrivljenog S.A.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prehodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni po osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.A., advokata J.M., ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
