Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1046/14 od 12.09.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenih D.Š. i F.D. i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu K 157/12 od 29.05.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- Branioci okrivljenog D.Š., advokati M.T. i D.K., na osnovu člana 482- 486. ZKP-a, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da pobijane presude ukine i predmet vrati novom veću prvostepenog suda na ponovno odlučivanje, uz obavezno ukidanje pritvora okrivljenom;

- Branilac okrivljenog D.Š., advokat S.S., na osnovu člana 483. stav 1. ZKP-a, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu Višeg suda u Novom Sadu preinači tako što će okrivljenog D.Š. osuditi za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. tačka 2. KZ ili za krivično delo ubistvo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i smanjiti mu kaznu, umesto osude za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. KZ u pokušaju u vezi čl. 30. istog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenog D.Š., nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Š., advokata S.S. je neosnovan.

Zahtevom ovog branioca, okrivljenog D.Š., se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP-a, navodima da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je činjenično stanje koje je prihvatio kao utvrđeno, vezano za događaj sa oštećenim S.R., pogrešno pravno kvalifikovao kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 5. u vezi člana 30. KZ. Odbrana nalazi da radnje okrivljenog D.Š. u vidu udarca nožem u stomak i ruku oštećenog S.R. predstavljaju radnje izvršenog krivičnog dela teška telesna povreda opasna po život, a nikako radnje lišenja života drugog lica, kako je to zaključio sud u pobijanim presudama. Takođe, odbrana, nasuprot stanovištu suda, nalazi da se ne radi o bezobzirnoj osveti već eventualno o „običnoj osveti“ jer je napad okrivljenog D.Š. usledio nakon telefonskog poziva, na mah, bez ozbiljnije ranije pripreme.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca okrivljenog D.Š., advokata S.S., ocenjuje kao neosnovane, jer je u pogledu krivičnog dela na koje se zahtevom ukazuje, tačka 2 izreke prvostepene presude pravilno primenjen zakon. Naime, iz činjeničnog opisa dela za koje je okrivljeni D.Š. oglašen krivim u redovnom krivičnom postupku, tačka 2 izreke prvostepene presude, proizlazi postojanje svih objektivnih i subjektivnih zakonom propisanih bitnih obeležja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 5. u vezi člana 30. KZ. Iz dokaza izvedenih na glavnom pretresu je nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni D.Š. iz bezobzirne osvete (jer je po njegovom viđenju upravo oštećeni S.R. prijavio policiji gde se nalazi opojna droga koja njemu - okrivljenom pripada), sa umišljajem pokušao da liši života oštećenog S.R., te je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pravilno primenjen zakon kada su radnje okrivljenog D.Š. pravno kvalifikovane kao teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 5. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije povređen krivični zakon iz odredbe člana 439. tačka 2) ZKP-a, a suprotne navode u zahtevu branioca okrivljenog, advokata S.S. ocenjuje kao neosnovane.

Osim toga, pored napred navedenog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Š., advokata S.S., koji je Vrhovnom kasacionom sudu dostavljen blagovremeno preporučenom poštom 28.11.2014. godine, koji je odbijen kao u stavu 1 izreke ove presude, identičan podnesak - zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.Š., advokat S.S. podneo je protiv istih pravnosnažnih presuda, zbog istih povreda zakona, sa istim obrazloženjem i Višem sudu u Novom Sadu u predmet K 157/12 dana 01.12.2014. godine lično, po proteku roka od 30 dana iz člana 485. stav 4. ZKP-a, te o tom zahtevu Vrhovni kasacioni sud nije doneo posebnu odluku.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.Š., advokata M.T. i D.K., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.Š., advokata M.T. i D.K., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.

Podnetim zahtevom se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP-a, navodima da je izreka pobijane presude višestruko nerazumljiva i u svemu protivurečna, te s`toga neispitiva; da izreka pobijane presude u odnosu na krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 5. u vezi člana 30. KZ obiluje neotklonjivim protivurečnostima i nejasnoćama ..., međutim, kako navedene povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2 tačka 2) ZKP-a nisu predviđene kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud o njima nije meritorno odlučivao, već je zahtev ovih branilaca okrivljenog odbačen.

Navodima u zahtevu da sud nije pravilno ocenio izvedene dokaze i to: iskaze saslušanih svedoka N.R., D.H., LJ.A., P.Č., A.V. ..., kao i pismene dokaze; da sud nije pravilno cenio odbranu okrivljenog D.Š.; da sud nije cenio izvedene dokaze svaki pojedinačno i u vezi sa drugim dokazima, niti je nepristrasno ocenio izvedene dokaze i sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenog u smislu odredbe člana 16. stav 2. ZKP-a ..., ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP-a, koja članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, te je zahtev ovih branilaca okrivljenog D.Š. i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, člana 491. stav 1. ZKP-a, te člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                             Dragiša Đorđević, s.r.