O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 10/18 od 17.10.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbot krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. krivičnog zakonika i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude, a ako istu ne plati u ostavljenom roku, biće zamenjena kaznom zatvora, tako što će za svaki započetih 1.000 dinara novčane kazne biti određen jedan dan kazne zatvora.

Okrivljeni je obavezan i da sudu plati na ime paušala iznos od 6.000,00 dinara kao i da privatnom tužiocu BB naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 93.460,00 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž 248/18 od 28.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, adv. Dragiše Đurića i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 10/18 od 17.10.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Dragiša Đurić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da se zahtev usvoji, pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Dragiše Đurića, je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog AA, adv. Dragiša Đurić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u konkretnom slučaju izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim.

Naime, prema izreci prvostepene presude, okrivljeni je na ročištu koje je održano pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P 160/17 prilikom saslušanja privatnog tužioca BB kao svedoka izjavio „da je privatni tužilac BB prevarant i da se protiv privatnog tužioca vodi krivični postupak za krivično delo za koje se kažnjava zatvorom do 12 godina“.

Članom 170. stav 4. Krivičnog zakonika propisano je da se neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštite opravdanih interesa, ako se iz načina izvražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja.

Dakle, odredbom člana 170. stav 4. KZ predviđen je osnov isključenja postojanja navedenog krivičnog dela. Krivično delo uvreda neće postojati ukoliko su kumulativno ostvareni objektivni i subjektivni uslovi. Objektivni uslov jeste da je uvredljiva izjava data u okviru jedne od delatnosti i to ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva ili političke delatnosti i u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa. Subjektivni uslov jeste da kod onog čija bi izjava objektivno predstavljala uvredu nekog lica, odnosno povredu njegove časti, nije postojala namera omalovažavanja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni činjenice uvredljive prirode izneo na ročištu koje je održano pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu u predmetu P 160/17 prilikom saslušanja privatnog tužioca BB kao svedoka, te da je faktički uvredljivu izjavu izneo u odbrani svojih prava i zaštiti opravdanih interesa.

U konkretnom slučaju, izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika. Naime, izrekom prvostepene presude sud samo utvrđuje da je okrivljeni kritičnom prilikom izjavio „da je privatni tužilac BB prevarant i da se protiv privatnog tužioca vodi krivični postupak za krivično delo za koje je kažnjava zatvorom do 12 godina“ i da je okrivljeni bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je ostvaren samo objektivni uslov inkriminacije iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, ali ne i to da su navedene činjenice izntete u nameri omalovažavanja.

U navedenoj situaciji namera omalovažavanja iako nije eksplicitno sadržana u biću krivičnog dela uvreda, ulazi u njen pojam i kao takva mora biti obuhvaćena izrekom presude. Kod nedostatka ovog bitnog – subjektivnog elementa krivičnog dela, a to je da se iz načina izvražavanja ili drugih okolnosti vidi da je učinjeno u nameri omalovažavanja, nema ni krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Stoga je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da radnja okrivljenog koja je opisana u izreci prvostepene presude ima obeležje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je oglašen krivim, te je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenog krivim zbog predmetnog krivičnog dela učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju povredu zakona drugostepeni sud nije otklonio već je prvostepenu presudu potvrdio, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Dragiše Đurića osnovan, preinačio pobijane presude tako što je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 265. stav 3. ZKP u pogledu troškova krivičnog postupka odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić