.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 232/2016
24.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog L.Đ. i dr, zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih L.Đ. i G.Z., advokata S.N., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 1377/13 od 16.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 832/15 od 17.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 24.03.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih L.Đ. i G.Z., advokata S.N., podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K 1377/13 od 16.03.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 832/15 od 17.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru K 1377/13 od 16.03.2015. godine okrivljeni L.Đ. i G.Z. su oglašeni krivim da su izvršili i to: okrivljeni L.Đ. jedno produženo krivično delo pronevera iz člana 364. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, a okrivljeni G.Z. jedno produženo krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se izrečena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenskom periodu od dve godine ne izvrši novo krivično delo i ukoliko u roku od pet meseci od pravnosnažnosti presude isplati oštećenoj A.D. „S.“ S. na ime naknade štete iznos od 343.001,88 dinara. Okrivljeni su obavezani da sudu solidarno na ime troškova krivičnog postupka isplate iznos od 628.069,00 dinara, kao i da svaki od okrivljenih na ime sudskog paušala isplati iznos od po 4.000,00 dinara, a sve u roku od šest meseci od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom okrivljeni L.Đ. je obavezan da na ime odštetnog zahteva isplati A.D. „S.“ S. iznos od 1.159.604,00 dinara, a okrivljeni G.Z., iznos od 343.001,88 dinara, u roku od pet meseci od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a okrivljeni G.Z. i pod pretnjom opoziva uslovne osude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 832/15 od 17.11.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe zajedničkog branioca okrivljenih, L.Đ. i G.Z., a presuda Osnovnog suda u Somboru K 1377/13 od 06.03.2015. godine je potvrđena. Istom presudom žalba okrivljenog L.Đ. je odbačena kao neblagovremena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenih L.Đ. i G.Z., advokat S.N., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevima, našao:
Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.
Branilac okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati, budući da su dokazi – autobuske karte, kontrolni listovi i obračunski listovi na kojim se pobijane presude zasnivaju pribavljeni u suprotnosti sa Ustavom, zakonom i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Naime, branilac smatra da u trenutku postojanja bilo kog oblika sumnje da je izvršeno krivično delo u vezi spornih autobuskih karata, sva dokumentacija je u stanju u kakvom je bila arhivirana morala biti na zakonom propisan način predata nadležnim organima MUP na dalju obradu i postupanje u cilju otkrivanja postojanja krivičnog dela i eventualnih počinilaca krivičnog dela. Nasuprot tome u konkretnom slučaju ti materijalni dokazi su suprotno zakonu bili predmet „privatne istrage“ od strane pravnika „S.“ A.D. S. M.K., koji je samoinicijativno bez ovlašćenih lica MUP iz arhive preduzeća te dokaze „trpao u džakove i najlon kese koje je sam nabavio uz pomoć neidentifikovanih lica i iste razvozio privatnim kolima na neidentifikovana mesta“, odnosno da su navedeni dokazi bez kontrole i evidencije nošeni po privatnim kućama i da su nakon „termičke obrade“ u najlon džakovima skupljeni i predati MUP. Pri tome ne zna se vremenski period trajanja takve „privatne istrage“, ni ko je sve dolazio u kontakt sa spornim dokazima i koliko je vremena potrebno dok isti nisu predati MUP. Zbog navedenog branilac smatra da se dovodi u pitanje i grafološko veštačenje u predmetnom postupku budući da su predmet tog veštačenja upravo bili navedeni nezakonito pribavljeni dokazi.
Kako je branilac okrivljenih bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, to Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani šest pasus prvi pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, pri čemu su navedeni dokazi u ovom postupku pribavljeni na osnovu potvrda o privremeno oduzetim predmetima (od lica zaposlenog u oštećenom „S.“ A.D. S.) MUP RS PU Sombor OKP-03 SPK: broj 03/3-123/09 ts od 18.08.2009. godine, broj 03/3-124/09 ts od 19.08.2009. godine, broj 03/3-125 ts od 20.08.2009. godine i broj 03/3-126 ts od 21.08.2009. godine, dakle u skladu sa tada važećim Zakonikom o krivičnom postupku.
Iz iznetih razloga, navodi branioca okrivljenih da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP su od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
