Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 435/23 od 21.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Zorana Simonovića i Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 84/19 od 28.03.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Zorana Simonovića, advokat Goran Karadarević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog Zorana Simonovića oglasi krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Simonovića, advokata Gorana Karadarevića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da se osuđujuća presuda zasniva na zapisniku o saslušanju okrivljenog AA sačinjenog 15.06.2017. godine pred Policijskom upravom u Novom Sadu, a koji zapisnik ne sadrži izričitu izjavu okrivljenog o tome da li će uzeti branioca po svom izboru uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama zakonika. Dakle, kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika branilac ističe da je okrivljeni AA saslušan u policiji suprotno članu 85. stav 5. ZKP, jer predmetni zapisnik ne sadrži izjavu okrivljenog o prisustvu branioca te se na istom zapisniku ne može zasnivati sudska odluka.

Vrhovni sud ovakve navode ocenjuje kao neosnovane.

Naime, prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP ukoliko okrivljeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tom u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Dakle, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP, eksplicitno nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakonit ili nezakonit dokaz.

U konkretnom slučaju iz spisa predmeta – zapisnika o saslušanju okrivljenog AA pred ovlašćenim službenim licima Policijske uprave u Novom Sadu od 15.06.2017. godine, proizilazi da je okrivljeni poučen o svojim pravima u predistražnom postupku iz člana 68. ZKP, pre svega o pravu na branioca, da mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem Borislavom Prica koji je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem i taj razgovor je trajao 10 minuta, nakon čega je okrivljeni izjavio da želi da iznese odbranu. Nakon toga, okrivljeni i njegov branilac su upozoreni da imaju pravo da pročitaju zapisnike ili da zahtevaju da im se pročita zapisnik i konstatovano je da su pročitali zapisnik i da nemaju primedbe. Ovaj zapisnik potpisali su okrivljeni, njegov branilac – advokat Borislav Prica, zapisničar BB i ovlašćeno službeno lice VV.

Iz svega navedenog, po oceni ovog suda, proizilazi da je okrivljeni AA dana 15.06.2017. godine pristao da da svoj iskaz u Policijskoj upravi Novi Sad u prisustvu branioca, advokata Borislava Price koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, pri čemu navedena upozorenja data okrivljenom od strane organa postupka u konkretnom slučaju ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, a iz kojih razloga osporavani zapisnik i odbrana okrivljenog data na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze.

Shodno iznetom, suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Simonovića kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni su kao neosnovani.

Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić