Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 232/21 od 10.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Božidar Pandurović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera i propisuje okvirno razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

U podnetom zahtevu branilac ističe da okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer izreka presude ne sadrži sva bitna obeležja tog krivičnog dela, konkretno odgovarajuću blanketnu dispoziciju. S tim u vezi branilac suštinski navodi da je na činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, jer blanketna norma, koju je prema izreci presude okrivljeni prekršio - iz člana 32. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, po svojim obeležjima ne sadrži sve elemente za njenu primenu u konkretnom slučaju, budući da činjenični opis radnji okrivljenog upućuje na sadržinu drugog propisa koji konkretno reguliše postupanje okrivljenog kritičnom prilikom, i to odredbe člana 47. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima, branilac okrivljenog, iako ne numeriše, ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Članom 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje učesnika u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, dok je stavom 3. istog člana propisano kažnjavanje onoga ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini iz nehata.

Članom 297. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje učinioca, ako je usled dela iz čl. 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera.

Članom 32. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da vozač ne sme da započne bilo koju radnju vozilom u saobraćaju na putu (uključivanje u saobraćaj, promenu saobraćajne trake, prestrojavanje, skretanje, polukružno okretanje, obilaženje, preticanje, vožnja unazad, isključenje iz saobraćaja, zaustavljanje, parkiranje i dr.) pre nego što se uveri da radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način.

U činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim izrekom pobijane prvostepene presude, jasno su navedene radnje okrivljenog, koje se sastoje u tome što je u vreme, u mestu i na način opisan u izreci te presude, „... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti svog dela, kao učesnik u saobraćaju na putevima ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi.... postupajući protivno članu 32. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je započeo radnju uključivanja vozila u saobraćaj pre nego što se uverio da tu radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način, iako je bio svestan da time može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život ili telo ljudi, olako držeći da do toga neće doći ili da će moći sprečiti, u čemu nije uspeo....pri čemu je....oštećeni zadobio teške telesne povrede...,a bio je dužan i mogao biti svestan nastupanja teže posledice...“.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču svesti i volje okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odredba člana 32. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u konkretnom slučaju pravilno primenjena na konkretan događaj i radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim, dok su navodi branioca - da bi se postupanje okrivljenog kritičnom prilikom eventualno moglo podvesti pod postupanje koje je protivno odredbi člana 47. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ocenjeni su neosnovanim.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ostali navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, koji se svode na citiranje i komentarisanje pojedinih delova presude i iznošenje sopstvenog viđenja događaja i ocene dokaza, od strane Vrhovnog kasacionog suda, nisu razmatrani, jer predstavljaju povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić