Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4052/13 od 15.10.2014. godine delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Subotici preinačena je presuda Osnovnog suda u Subotici K 2908/10 od 15.07.2013. godine u pogledu pravilne primene krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, primenom odredbi članova 56. i 57. Krivičnog zakonika okrivljenu E.D. zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi čl. 33. i 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom osudio na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, okrivljenu M.K. zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi čl. 33. i 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, okrivljenu L.K. zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi čl. 33. i 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, okrivljenu Đ.K. zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i okrivljenog T.H. zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Subotici u preostalom delu, kao i žalba branioca okrivljenih i dopuna žalbe odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih E.D., M.K., L.K., Đ.K. i T.H., advokat V.J.Đ., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a iz navoda da je okrivljenima već prilikom prvog saslušanja i prilikom sačinjavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima morao biti postavljen branilac po službenoj dužnosti proizilazi da zahtev podnosi i zbog povrede odredbe člana 71. ZKP važećeg u vreme preduzimanja tih radnji i u vreme donošenja prvostepene presude odnosno povrede odredbe člana 74. ZKP važećeg u vreme donošenja drugostepene presude, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih E.D., M.K., L.K., Đ.K. i T.H. je neosnovan.

Branilac okrivljenih E.D., M.K., L.K., Đ.K. i T.H., u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se na zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog T.H. Ki 155/05 od 06.05.2005. godine, zapisnicima o saslušanju tada osumnjičene M.K. Ki 155/05 od 05.05.2005. godine i Ki 360/05 od 20.06.2005. godine, zapisnicima o saslušanju tada osumnjičene E.D. Ki 20/05 od 26.04.2005. godine, Ki 155/05 od 26.04.2005. godine, Ki 73/05 od 10.06.2005. godine, Ki 360/05 od 20.06.2005. godine, zapisnicima o saslušanju tada osumnjičene L.K. Ki 155/05 od 10.06.2005. godine i Ki 73/05 od 10.06.2005. godine, zapisniku o saslušanju tada osumnjičene Đ.K. Ki 360/05 od 20.06.2005. godine svi sačinjeni pred istražnim sudijom presude ne mogu zasnivati obzirom da su okrivljeni pre saslušanja kod istražnog sudije zahtevali da se postupak vodi na mađarskom jeziku, a da je istražni sudija doneo rešenje da se postupak vodi i na mađarskom i na srpskom jeziku. Dalje je naveo da se na navedenim zapisnicima o saslušanju tada osumnjičene E.D. i zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog T.H. Ki 155/05 od 06.05.2005. godine presude ne mogu zasnivati i zbog toga što je u istima konstatovano da osumnjičeni ne traže da pročitaju zapisnik, iako su nepismeni, što je suprotno odredbi člana 177. stav 5. tada važećeg ZKP kojom je između ostalog, propisano da ako je saslušano lice nepismeno, zapisnik će mu se pročitati i to će se zabeležiti u zapisniku. Potom je naveo da se na navedenim zapisnicima o saslušanju tada osumnjičenih E.D., M.K., L.K., Đ.K. i T.H. presude ne mogu zasnivati zbog toga što okrivljeni prilikom saslušanja nisu imali branioca, iako je odbrana, shodno odredbi člana 71. tada važećeg ZKP bila obavezna, jer su okrivljeni zbog izrazito niskog stepena obrazovanja i nivoa pismenosti bili nesposobni da se sami brane, zbog koje okolnosti, a naime da okrivljeni prilikom oduzimanja predmeta nisu bili upozoreni da imaju pravo da uzmu branioca se i na potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenih od 21.02.2005. godine, od 08.12.2004. godine, od 31.12.2004. godine i od 24.05.2005. godine presude ne mogu zasnivati jer su ovi dokazi pribavljeni suprotno odredbi člana 226. stav 8. tada važećeg ZKP i odredbe člana 13. stav 3. i stav 6. tada važećeg ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) ispitao shodno odredbama ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenih u zahtevu i u vreme donošenja drugostepene presude, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih ukazuje na bitnu povredu zakona iz člana 71. ZKP i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP važećeg u vreme pribavljanja dokaza navedenih u zahtevu i u vreme donošenja prvostepene presude, odnosno na povredu odredbe člana 74. ZKP i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP važećeg u vreme donošenja drugostepene presude.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih ukazuje da je okrivljenima povređeno pravo na odbranu isticanjem da su isti prilikom prvog saslušanja i prilikom sačinjavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima morali imati branioca jer je odbrana ovih okrivljenih bila obavezna upravo zbog okolnosti da su okrivljeni zbog izrazito niskog stepena obrazovanja i nivoa pismenosti bili nesposobni da se sami brane. Sama po sebi činjenice da su okrivljeni nepismeni ne predstavlja u smislu člana 74. stav 1. tačka 1. ZKP okolnost da su okrivljeni nesposobni da se sami brane.

Takođe, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navod branioca okrivljenih da se na zapisnicima o saslušanju tada osumnjičene E.D. pred istražnim sudijom Ki 20/05 od 26.04.2005. godine, Ki 155/05 od 26.04.2005. godine, Ki 73/05 od 10.06.2005. godine, Ki 360/05 od 20.06.2005. godine i zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog T.H. pred istražnim sudijom Ki 155/05 od 06.05.2005. godine presuda ne može zasnivati i zbog toga što je u istima konstatovano da osumnjičeni ne traže da se čita zapisnik, a ovi okrivljeni su nepismeni, što je suprotno odredbi člana 177. tačka 5. tada važećeg ZKP. Kako su ovi osumnjičeni svoje odbrane izneli na mađarskom jeziku koje su odmah prevedene na srpski jezik, što je i uneto u označene zapisnike o saslušanju ovih osumnjičenih, a odbrane tada osumnjičenih E.D. i T.H. su pred istima diktirane u označene zapisnike i na mađarskom i na srpskom jeziku, to okolnost da ovim osumnjičenima, shodno odredbi člana 177. tačka 5. tada važećeg ZKP zapisnici nisu pročitani, iste ne čini nedozvoljenim dokazima.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na zapisnicima o saslušanju tada osumnjičene E.D. datim pred istražnim sudijom Ki 20/05 od 26.04.2005. godine, Ki 155/05 od 26.04.2005. godine, Ki 73/05 od 10.06.2005. godine, Ki 360/05 od 20.06.2005. godine, zapisnicima o saslušanju tada osumnjičene L.K. pred istražnim sudijom Ki 155/05 od 10.06.2005. godine i Ki 73/05 od 10.06.2005. godine, zapisniku o saslušanju tada osumnjičene Đ.K. pred istražnim sudijom Ki 360/05 od 20.06.2005. godine i zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog T.H. pred istražnim sudijom Ki 155/05 od 06.05.2005. godine, presuda se može zasnivati.

Osim toga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva zajedničkog branioca okrivljenih da se na potvrdama o privremeno oduzetim predmetima presude ne mogu zasnivati isticanjem da su iste sačinjene suprotno odredbi članova 226. stav 8. i 13. stav 3. i stav 6. tada važećeg ZKP obzirom da potvrde o privremeno oduzetim predmetima od tada osumnjičene E.D. od 08.12.2004. godine, 10.02.2004. godine, 31.12.2004. godine i 21.02.2005. godine, kao i potvrde o privremeno oduzetim predmetima od tada osumnjičenih M.K., L.K. i T.H. od 21.02.2005. godine nisu sačinjeni shodno odredbi člana 226. stav 8. tada važećeg ZKP niti u skladu sa odredbom člana 13. st. 3. i 6. tada važećeg ZKP, već su označene potvrde o privremeno oduzetim predmetima od osumnjičenih sačinjene u skladu sa odredbom člana 225. st. 1. i 2. tada važećeg ZKP kojom je propisana dužnost organa unutrašnjih poslova da u cilju otkrivanja i obezbeđivanja tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz mogu izvršiti potreban pregled lica i da po potrebi oduzmu pronađene predmete. Dakle, ovom zakonskom odredbom nije bila propisana dužnost organa unutrašnjih poslova, kao organa otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, da prilikom oduzimanja predmeta i sačinjavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima osumnjičenog pouče o pravu da uzme branioca.

Sledstveno iznetom, na napred označenim potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od tada osumnjičenih E.D., M.K., L.K. i T.H. presuda se može zasnivati.

Istovremeno, ovaj sud ukazuje da se pravnosnažne presude pored ovih dokaza zasnivaju na velikom broju izvedenih dokaza i to na priznanjima pojedinih okrivljenih, iskazima svedoka, materijalnim dokazima i obavljenim veštačenjima, pa je očigledno da bi i bez navedenih službenih beleški bila doneta ista presuda.

Kod ocene ovog navoda zahteva branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu činjenicu da je povreda krivično-procesnog zakona o kojoj je reč, sada propisana kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja može uticati na zakonitost presude samo ako se ista zasniva isključivo na nezakonitom dokazu, što konkretno nije slučaj.

Navodima da su tada osumnjičeni E.D., M.K., L.K., Đ.K. i T.H. prilikom saslušanja pred istražnim sudijom zahtevali da se postupak vodi na mađarskom jeziku, a da je istražni sudija doneo rešenje da se postupak vodi i na mađarskom i na srpskom jeziku, zbog čega se na ovim zapisnicima o saslušanju tada osumnjičenih pred istražnim sudijom presuda ne može zasnivati, na koji način su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, branilac okrivljenih ukazuje na povredu zbog koje podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz ovih navoda proizilazi da nižestepene presude pobija zbog upotrebe jezika u postupku, odnosno zbog povrede odredbe člana 9. ZKP važećeg u vreme sačinjavanja predmetnih zapisnika i donošenja prvostepene presude, odnosno povrede odredbe člana 11. ZKP važećeg u vreme donošenja drugostepene presude.

Kako povreda odredbe člana 9. ranije važećeg ZKP, odnosno povreda odredbe člana člana 11. sada važećeg ZKP ne predstavlja zakonski razlog u okviru povrede taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                              Dragiša Đorđević,s.r.