Navedenom presudom na osnovu člana 264. stav 1. i člana 262. ZKP, okrivljeni AA obavezan je da plati troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 558/23 od 28.09.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, advokata Maje Atanasković i advokata Mira Orovića, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4 br 28/22 od 29.12.2022. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog AA zbog krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.06.2020. godine do 04.10.2021. godine, te mu je zadržao kao pravilno utvrđenu novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, i određeno da ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora, ali ne duže od 6 meseci, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Maje Atanasković i advokata Mira Orovića, kao i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u celosti odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4 br 28/22 od 29.12.2022. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miro Orović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a iz sadržine zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je krivični zakon povređen na štetu okrivljenog, jer u prvostepenoj presudi nije opisana kriminalna delatnost iz koje novac potiče, s obzirom da je znanje okrivljenog o kriminalnom poreklu imovine elemenat bića ovog krivičnog dela i mora se utvrđivati u odnosu na konkretno opredeljenu kriminalnu delatnost, a u izreci pobijanih presuda nije navedeno protivpravno delo u zakonu određeno kao krivično delo, odnosno delatnost koja se može podvesti pod zakonski oblik krivičnog dela, niti se na pouzdan način može zaključiti vreme i mesto prijema novca od strane okrivljenog, kako bi se u odnosu na to utvrdilo da je okrivljeni u trenutku prijema novca znao da isti potiče od krivičnog dela, pa se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 245. KZ.

Odredbom člana 245. stav 1. KZ propisano je da ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, a stavom 2. istog člana propisano je da ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u toj izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, držao novac u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara i to u ukupnom iznosu od 155.900 evra u dinarskoj protivvrednosti od 18.331.532,68 dinara... sa znanjem da ta imovina, novac u trenutku prijema potiče od kriminalne delatnosti..., pa je od strane policijskih službenika MUP RS, DP UKP, Službe za borbu protiv droga zaustavljen kada su policijski službenici kod okrivljenog pronašli u predmetnoj PVC kesi (koju je držao u rukama) sa natpisom „...“ dva paketa sa većom količinom deviznog novca – evra obmotanih PVC streč folijom u ukupnom iznosu od 141.000,00 evra u apoenima..., upakovanih u 22 svežnja, pri čemu je na trinaest uzoraka svežanja novačnica od 22 svežnja detektovano prisustvo opojne droge kokain... dok je unutrašnjem džepu jakne okrivljenog pronađen novčani iznos od 14.900,00 evra u apoenima... a koji novac u ukupnom iznosu od 155.900 evra potiče od kriminalne delatnosti... pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu zakonski opis bitnih elemenata krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 1. i 2. KZ, za postojanje ovog krivičnog dela, nužno je i dovoljno da imovina (novac) potiče iz kriminalne delatnosti i da je okrivljeni u trenutku prijema novca to znao. Po nalaženju ovoga suda za postojanje ovog krivičnog dela, osim saznanja okrivljenog da novac potiče iz kriminalne delatnosti, ne postoji obaveza opisivanja, utvrđivanja i preciziranja konkretne kriminalne delatnosti iz koje imovina vodi poreklo, već je samo potrebno utvrditi da postoji nezakonito poreklo predmetnog novca (imovine). Navedeni stav proizilazi iz relevatnih međunarodnih izvora (Varšavska konvencija – Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma („Službeni glasnik RS“- Međunarodni ugovori br. 19/09) i praksa Evropskog suda za ljudska prava – Odluka ZCHUSCHEN protiv Belgije br. 23572/07 od 01.06.2017. godine.

Iz navedenih razloga, po nalaženju ovoga suda iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presretnuti telefonski razgovori ne mogu koristiti u ovom krivičnom postupku, obzirom da naredba za tajni nadzor komunikacije protiv okrivljenog AA nije izdata u ovom krivičnom postupku, niti radi otkrivanja krivičnog dela pranje novca, odnosno, primenom posebne dokazne radnje nije prikupljen materijal o ovom krivičnom delu. U zahtevu se dalje navodi da je ovaj dokaz predložen, a potom i izveden, kako bi se utvrdilo o čemu svedok BB i okrivljeni nisu razgovarali, pa kako se u skladu sa članom 161. ZKP posebne dokazne radnje preduzimaju samo izuzetno i veoma restriktivno, a restriktivno treba tumačiti i odredbu člana 164. ZKP (slučajni nalaz) navedeni materijal se ne može koristiti kao dokaz.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, na iste povrede krivičnog zakona sa istovetnim obrazloženjem odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 8. stav 3. obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su podaci o evidenciji ostvarene telefonske komunikacije, korišćenje baznih stanica i lociranja mesta sa koga se obavlja komunikacija za brojeve telefona ... (svedok BB), ... (svedok VV) i ... (okrivljeni AA) pribavljeni protivno odredbama ZKP. U zahtevu se navodi da je naredbama sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Pov – Po4 br. 238/20, Pov- Po4 br. 239/20 i Pov-Po4 br. 240/20 od 20.10.2020. godine, naloženo operaterima mobilne i fiksne telefonije na teritoriji Republike Srbije da ovlašćenim službenim licima MUP-a RS, DP, UKP, Odeljenje za borbu protiv korupcije omoguće uvid i pribavljanje podataka o evidenciji ostvarene telefonske komunikacije, korišćenja baznih stanica i lociranja mesta sa kojeg su obavljene komunikacije i podatke o registrovanim vlasnicima brojeva telefona, bez uvida u njihov sadržaj, a da su naredbe izdate na predlog javnog tužioca, koji je podnet na osnovu odredbe člana 286. stav 3. ZKP, koji podaci se na osnovu navedenog člana (286. ZKP) mogu prikupiti samo u predistražnom postupku, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je istraga u ovom krivičnom postupku pokrenuta naredbom od 24.06.2020. godine, dakle pre donošenja navedenih naredbi. U zahtevu se dalje navodi da je pre podnošenja zahteva sudiji za prethodni postupak Javni tužilac dana 02.10.2020. godine, na osnovu odredbe člana 282. stav 4. ZKP naredio policiji da od svedoka BB i VV oduzmu telefone, te da policija javnom tužiocu podnese inicijativu shodno odredbi člana 286. stav 3. ZKP, radi obezbeđenja dokaza i prikupljanja dokaza u korist odbrane (str. 263/88 spia), a tražena inicijativa je podneta na osnovu odredbe člana 43. stav 2. tačka 1) i člana 286. stav 3. ZKP, kojim je određena nadležnost javnog tužioca da rukovodi predistražnim postupkom. Nadalje, u zahtevu se navodi da se dokazna radnja računarsko pretraživanje podataka može preuzeti protiv osumnjičenog, a nikako protiv svedoka, što je učinjeno u konkretnom slučaju, pa budući da su obrađeni podaci o ličnosti pribavljeni nezakonito, ne mogu služiti kao dokaz u krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati odluka, a shodno iznetom ne može se zasnivati ni na nalazu i mišljenju veštaka dr Dragomira Vasiljevića od 16.11.2020. godine, koji se zasniva na ovako prikljupljenim dokazima pa je „plod otrovnog drveta“.

Odredbom člana 178. ZKP propisano je da ako su ispunjeni uslovi iz člana 161. stav 1. i 2. ovog zakonika, na obrazloženi predlog javnog tužioca sud može odrediti računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo poređenje sa podacima koji se odnose na osumnjičenog i krivično delo, a odredbom člana 179. stav 1. ZKP, propisano je da posebnu dokaznu radnju iz člana 178. ovog zakonika određuje sudija za prethodni postupak obrazloženom naredbom.

Odredbom člana 286. stav 3. ZKP, po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

Odredbom člana 162. stav 1. tačka 2. ZKP, propisano je da pod uslovima iz člana 161. ovog zakonika posebne dokazne radnje mogu se odrediti za sledeća krivična dela: za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, između ostalog zbog krivičnog dela pranje novca (član 245. st. 1. do 4. Krivičnog zakonika).

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbama Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Pov-Po4 br 238/20, 239/20 i 240/20 od 02.10.2020. godine, postupajući po predlogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KTIKO 24/20 od 02.10.2020. godine naloženo preduzeću za prenos informacija – operateru „MTS“, „TELENOR“ i „VIP“ operaterima mobilne i fiksne telefonije Republike Srbije da ovlašćenim službenim licima MUP-a RS, DP, UKP, Odeljenja za borbu protiv korupcije omogućen uvid i pribavljanje sledećih podataka: evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenje baznih stanica i lociranje mesta sa kojih se obavlja komunikacija, podatke o registrovanim vlasnicima navedenih brojeva telefona, bez uvida u njihov sadržaj i to za brojeve telefona ..., ... i ..., a koji podaci se odnose na period od 02.10.2019. godine, pa do okončanja preduzetih mera, s tim da će o preduzimanju mera i radnji iz ove naredbe policija odmah, a najkasnije u roku od 24 sata nakon preduzimanja, obavestiti javnog tužioca, a da se naredba izdaje, jer postoje osnovi sumnje da je od strane okrivljenog AA izvršeno krivično delo pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, podaci o evidenciji ostvarene telefonske komunikacije, korišćenja baznih stanica i lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje ne predstavljaju nezakonite dokaze, jer su u skladu sa oredbama člana 286. stav 3, 178. i 179. stav 1. ZKP, pribavljeni po naredbama sudije za prethodni postupak, koje su donete na zahtev Javnog tužilaštva za pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenja baznih stanica i lociranja mesta sa kojeg se obavlja komunikacija bez uvida u njihov sadržaj za brojeve mobilnih telefona bliže navedenim u tim naredbama, koje su koristili okrivljeni AA i svedoci BB i VV, a koja naredba je doneta zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni AA izvršio krivično delo pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ u odnosu na koje krivično delo se prema odredbi člana 162. stav 1. tačka 2) ZKP, mogu primenjivati posebne dokazne radnje i to kako u odnosu na lice za koga postoji osnovana sumnja da je izvršilo to krivično delo, tako i u odnosu na druga lica koja su sa njim u kontaktu, i to za period od 02.10.2019. godine, pa nadalje, dakle u vreme trajanja predistražnog postupka u ovom krivičnom predmetu. Imajući u vidu da su navedeni dokazi prikljupljeni primenom posebne dokazne radnje računarsko pretraživanje podataka u svemu sprovedene u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i nalaz i mišljenje veštaka dr Dragomira Vasiljevića od 16.11.2020. godine, koji je sačinjen na osnovu ovako pribavljenih dokaza, predstavlja zakonit dokaz, a suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s obzirom da su od svedoka BB i VV nezakonito oduzeti mobilni telefoni, pa se podaci dobijeni njihovim pretresanjem ne mogu koristiti kao zakonit dokaz u krivičnom postupku. U zahtevu se navodi da su telefoni oduzeti prema pravilima predistražnog postupka, u vreme kada su ova lica pred Javnim tužiocem u istom predmetu već ispitivani kao svedoci u istrazi, pa su telefoni oduzeti prinudno, što proizilazi iz potvrde o oduzetim predmetima i iskaza ovih svedoka na glavnom pretresu, što je suprotno odredbi člana 288. stav 4. ZKP, člana 147. ZKP i člana 148. ZKP, kao i odredbi člana 41. stav 1. Ustava RS, jer su prekršena prava na privatnost svedoka BB i VV.

Odredbom člana 147. stav 1. ZKP, propisano je da predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka će privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje.

Iz spisa predmeta proizili da je Potvrdom o privremeno oduzetim predmetima izdatom na osnovu člana 150. stav 1. ZKP, MUP-a RS, DP, UKP, Odeljenje za borbu protiv korupcije 03.2.2 broj 89/20 od 05.10.2020. godine, ovlašćeno službeno lice prilikom preduzimanja radnje u skladu sa članom 147. stav 1. ZKP, privremeno oduzelo od lica BB jedan telefonski aparat crne boje marke „...“ model ... (slot1) broj ... IMEI (slot2) broj ... sa pripadajućom SIM karticom „...“ za broj telefona ... sa lozinkom za otključavanje „...“, a građanin BB, koji je potpisao navedenu potvrdu bez primedbi, poučen o pravu na podnošenje pritužbe u skladu sa članom 286. stav 5. ZKP, a da će o izvršenom privremenom oduzimanju predmeta biće obaveštena Danijela Kljajić, zamenik tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije odmah ili najkasnije u roku od 24 sata.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Potvrdom o privremeno oduzetim predmetima izdatom na osnovu člana 150. stav 1. ZKP, MUP-a RS, DP, UKP, Odeljenje za borbu protiv korupcije 03.2.2 broj 88/20 od 05.10.2020. godine, ovlašćeno službeno lice je prilikom preduzimanja radnje u skladu sa članom 147. stav 1. ZKP, privremeno oduzelo od lica VV jedan telefonski aparat belo-crne boje marke „...“ sa pripadajućom SIM karticom „...“ serijskog broja ..., da je telefon sa vidnim oštećenjima na poleđini u donjem levom uglu, da je navedenu potvrdu građanin VV potpisao, ali da je stavio primedbu protiv odluke tužioca Danijele Kljajić da mu se oduzme telefon, pošto mu je uskraćeno da obavlja redovne poslovne aktivnosti i onemogućeno mu je da prehrani porodicu, a da će o izvršenom privremenom oduzimanju predmeta biće obaveštena Danijela Kljajić, zamenik tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije odmah ili najkasnije u roku od 24 sata.

Po nalaženju Vrhovnog suda, mobilni telefoni oduzeti od svedoka BB i VV po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od 05.10.2020. godine oduzeti su od strane organa postupka, kao predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, a u skladu sa odredbom člana 147. ZKP, pa kako iz spisa predmeta proizilazi da je potvrde izdao ovlašćeni organ za vođenje postupka u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i kako su navedene potvrde, BB i VV potpisali bez primedbi koje bi se odnosile na primenu pretnje, prinude i sile, po nalaženju Vrhovnog suda, oduzimanje navedenih mobilnih telefona je obavljeno u skladu sa zakonom, a dokazi koji su proistekli iz te radnje predstavljaju zakonite dokaze na kojima se može zasnivati odluka, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković