Presudom Višeg suda u Nišu Kž 912/14 od 08.12.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.R. i presuda Osnovnog suda u Nišu K 12/14 od 11.07.2014. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.R., advokat S.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP u vezi člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., advokata S.M., je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenog, navodima da okrivljeni radnjama koje kritičnom prilikom preduzeo prema oštećenima nije ostvario alternativno propisane posledice radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, isticanjem da je za ostvarivanje posledice ovog krivičnog dela koje se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana neophodno da učinilac jednu ili više propisanih radnji izvršenja krivičnog dela u pitanju preduzme prema neodređenom broju nedefinisanih lica, što okrivljeni nije učinio, već je radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela preduzeo prema dva konkretno određena lica i to na javnom mestu u vreme kada na istome nije bio prisutan veći broj lica, zbog čega nije ostvario ni posledicu krivičnog dela u pitanju koja se ogleda u težem remećenju javnog reda i mira.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog D.R. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 4 pasus treći i četvrti i strani 5 pasus prvi i drugi obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni D.R. oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Navodima iz zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da okrivljeni inkriminisane krivično-pravne radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela nije preduzeo sa direktnim umišljajem, obzirom da kod istoga nije postojala svest o sadržini nasilničkog ponašanja niti htenje da teže remeti javni red i mir odnosno da značajnije ugrozi spokojstvo građana, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                              Dragiša Đorđević,s.r.